U Nemačkoj raste bunt protiv finansiranja „ukrajinskih dezertera”

Prema ispitivanju nemačkog Saveznog instituta za istraživanje stanovništva, 27 odsto izbeglih Ukrajinaca je zadovoljno životom u Nemačkoj.

Ako se Ukrajina raspadne, Nemačku bi moglo da preplavi još 10 miliona izbeglica, upozorio je „Velt am zontag" pozivajući se na anonimne bezbednosne zvaničnike i navodeći da se nemačka vlada ipak nada da se ovaj, „najgori scenario", neće desiti ove godine.

„Ako ne promenimo našu strategiju podrške Ukrajini, najgori scenario masovnog egzodusa iz Ukrajine i širenja rata na države NATO-a biće mnogo verovatniji. U ovom slučaju  i deset miliona izbeglica prilično je loša pretpostavka", smatra poslanik opozicione Hrišćansko-demokratske partije Roderik Kizeveter.

Prema podacima savezne vlade, u januaru 2024. zaposleno je oko 119.000 ukrajinskih izbeglica od preko milion koliko je pristiglo od početka ruske agresije u februaru 2022. Mnogi od izbeglica su trenutno u integracijskim programima, odnosno uče nemački ili neki drugi profesionalni oblik obuke, a veliki deo izbeglica su žene sa decom koje su u Nemačku došle bez supružnika.

Broj izbeglica iz Ukrajine sa statusom privremene zaštite u EU nastavlja da raste. U poslednjem mesecu 2023. povećao se za još 37.600 ljudi.

Od februara 2022. u Nemačku iz Ukrajine stigao je 221.571 muškarac starosti od 18 do 60 godina, koliko broji cela ukrajinska vojska.

U nemačkom saveznom budžetu za 2024. samo za troškove života radno sposobnih ukrajinskih izbeglica predviđeno je šest milijardi evra.

Prema podacima Eurostata, više od 4,31 miliona građana koji su napustili Ukrajinu kao rezultat ruske invazije 24. februara 2022. imalo je privremenu zaštitu u zemljama EU početkom 2024. godine. Najveći broj Ukrajinaca primile su Nemačka (1.251.245 ljudi, 29 odsto od ukupnog broja u EU), Poljska (954.795 osoba, 22,1) i Češka (373.035 osoba, 8,7 procenata).

Ukrajinske izbeglice imaće posebnu zaštitu u Evropskoj uniji najmanje do 4. marta 2025. godine, objavio je Evropski savet.

Političari Hrišćansko-demokratske unije CDU/CSU, pored smanjenja beneficija za ukrajinske izbeglice, posebnu pažnju su usmerili na izbegličke regrute.

„Mislim da je kontradiktorno reći s jedne strane da Ukrajinu treba podržati na najbolji mogući način i istovremeno finansirati dezertere“, rekao je ministar unutrašnjih poslova Brandenburga Mihael Štubgen (CDU).

Njegov kolega iz Bavarske Joahim Herman (CSU) smatra da je odluka da se ukrajinskim izbeglicama od samog početka obezbede socijalne privilegije, kao i građanima koji već duže vreme žive u Nemačkoj, bila pogrešna. „Mislim da to stvara pogrešne podsticaje“, rekao je Herman.

Druge dve stranke u vladajućoj koaliciji, Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) i Zeleni, insistiraju da se ukrajinske izbeglice i dalje tretiraju drugačije od onih koji traže azil. „Ulaskom u sistem novca građana, ukrajinske izbeglice dobijaju pristup tržištu rada i mere za integraciju u tržište rada“, rekao je Martin Rouzman, portparol poslaničke grupe Bundestaga.

Nemačka će Ukrajini 2024. pružiti vojnu pomoć u ukupnom iznosu od više od 7 milijardi evra, izvestila je pres-služba nemačke vlade .

Na proteklim lokalnim i parlamentarnim izborima u EU, Alternativa za Nemačku (AfD) postala je najjača politička partija na istoku zemlje. Jedna od glavnih tema AfD-a je kritika nemačke politike prema Rusiji i pomoći Ukrajini.