Srpski glas razuma u konfliktnom svetu

Ratni bubnjevi odjekuju sve snažnije Evropom i svetom. Niko nikoga ne sluša i kao da niko ne primećuje pred kakvom provalijom se čovečanstvo nalazi. Dobar primer je Evropa, čiji su se građani počekom meseca izjašnjavali na izborima za Evropski parlament i mnogi od njih su poslali jasnu poruku – da ih plaši mogućnost da sutrašnji dan bude pozornica najvećeg ratnog sukoba u istoriji. Odgovor pojedinih evropskih lidera, međutim, bio je da će – još jače da stisnu papučicu za gas. Pa dokle stignemo.

Ali ne misle svi tako. Mnogi, i na Istoku i na Zapadu, spremni su da čuju i one retke glasove razuma koji i u ovom sve luđem vremenu neprestano šalju svima pozive na mir. Tako su i šefica moćnog ruskog državnog medija Raša tudej Margarita Simonjan, ali i poznati finsko-nemački biznismen Kim Dotkom, koji se ne može smatrati ruskim poklonikom – pozvali zapadne lidere da pažljivije oslušnu poruke srpskog predsednika Aleksandra Vučića, koji već mesecima upozorava na opasnost.

Naime, za građane Srbije mir je glavni politički imperativ. To je Vučić po ko zna koji put istakao i u nedavnom, veoma primećenom intervjuu za švajcarski „Veltvohe”. „Nakon svih ratova, moj san je da sačuvamo mir i stabilnost. Učiniću sve da očuvam zemlju, bezbednu i stabilnu. Zato vodim računa o svakoj svojoj reči”, istakao je Vučić. Na pitanje koliko je zabrinut za eskalaciju situacije u Ukrajini, predsednik Srbije rekao je da je „njegov pristup drugačiji, jer bi želeo da vidi mir, a većina drugih – pobedu jedne ili druge strane”.

„Kada želite mir, onda možete lako sagledati probleme s kojima se suočavamo. Kada imate narativ i retoriku koja pogoršava situaciju svakog dana, onda je sve drugačije. Ako velike sile ne urade ništa u kratkom vremenskom roku, uveren sam da smo pred pravom katastrofom”, upozorio je Vučić. Odgovarajući na pitanje koliko smo blizu trećeg svetskog rata, predsednik Srbije je kazao da ne može da govori u tim terminima, ali da od velike konfrontacije nismo daleko – ne više od tri-četiri meseca, uz opasnost da do toga dođe i ranije.

Deo ovog intervjua predsednika Srbije podelio je i Kim Dotkom na društvenoj mreži „Iks”, uz poruku: „Slušajte predsednika Srbije i njegovu iskrenu ocenu situacije u Ukrajini.” Dodao je i da se „Evropljani moraju isključiti iz lošeg uticaja američke imperije u padu ili će platiti krajnju cenu”. Reagovala je i glavna urednica medijske grupe Rusija sevodnja i televizijskog kanala Raša tudej Margarita Simonjan, na reči predsednika Srbije o tome šta je to demokratija. Vučić je upitao da li mogu da gledaju kinesku ili rusku televiziju u Švajcarskoj, na šta su odgovorili da mogu, dok u Nemačkoj ne mogu, jer je zabranjena. Vučić je na to upitao da „ako je to zabranjeno, da li je to zaista demokratija” i „ko određuje šta je demokratija”.

Dok svedočimo tome da se u ovom trenutku, umesto o mirnom rešenju, govori o pobedi nad drugom stranom, predsednik Srbije je u intervjuu za „Veltvohe” po ko zna koji put pozvao na mir. I sve to u trenutku kada je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg juče izjavio da je bilo konsultacija među članicama Alijanse o vađenju nuklearnog naoružanja iz skladišta, njegovom razmeštanju i stavljanju u stanje pripravnosti, navodeći da je transparentnost u tom slučaju sredstvo odvraćanja. „NATO razgovara o razmeštanju više nuklearnog oružja, suočen s rastućom pretnjom Rusije i Kine”, rekao je Stoltenberg za britanski „Telegraf”, preneo je Tanjug.

Karijerni diplomata Zoran Milivojević za „Politiku” ocenjuje da se danas svi bave sobom i nekim sopstvenim strateškim interesima, kao i da niko racionalno ne govori o stvarnoj situaciji, pogotovu u Evropi. Baš to je razlog zbog čega se predsednik Vučić pojavio kao glas razuma u Evropi. „Ona je podeljena i sad naročito posle ovih izbora, fijaska vlasti u Francuskoj, Nemačkoj. Vidi se da su nekako usmereni prema svojoj sudbini. Druga stvar, još uvek rat dominira, kao strategija za ostvarivanje nekih geopolitičkih ciljeva. Skup u Švajcarskoj najmanje je bio posvećen miru, više je to bio pokušaj Zapada da potvrdi na neki način, svoju dominaciju, da okupi onaj svet i da preko Ukrajine nekako obezbedi većinu na globalnoj sceni u pokušaju da eliminiše Rusiju s globalne scene, tako da se nije govorilo toliko o miru, iako stoji u osnovi, već se pokazalo da je svet podeljen. I zbog toga konferencija nije ni uspela, videlo se da se BRIKS izdvojio i kolektivni Jug”, ističe Milivojević.

Kaže da Evropa nema suvereni stav ni vodećih zemalja u EU, kao i da više ni Nemačka ne govori s pozicije suverenosti i sopstvenog interesa. „O Francuskoj da ne pričam. Svi su u nekom taboru i svi su podređeni globalnoj politici Zapada u ovom trenutku. I onda se pojavio on, koji govori o tome da je sudbina Evrope praktično u rukama Evrope. I sada se vide sve posledice rata, vidi se da je u stvari najveći gubitnik Evropa i da joj preti da po treći put, da tako kažem, bude vinovnik svetskog sukoba koji će pre svega da se odrazi na samu Evropu”, ukazuje Milivojević.

I prema mišljenju Ognjena Karanovića iz Centra za društvenu stabilnost predsednik Vučić je jedini glas razuma i mira trenutno u Evropi, ako ne i u svetu. „Podsetimo se da i je pre početka rata između Rusije i Ukrajine, još u decembru 2021. godine i u januaru 2022. godine, predsednik upozorio praktično ceo svet da će do sukoba doći. Ne iz nekih proročkih, vizionarskih namera, već iz državničkog promišljanja o geopolitičkim procesima i problemima koje on kao srpski državnik i državnik u Evropi možda najbolje poznaje”, kaže Karanović. Naglašava da se Vučić pokazao kao jedini odgovoran političar i državnik koji apeluje svim svetskim prestonicama da se maksimalno uzdrže od nasilja i od konflikata.

Milivojević ističe da su nedavni izbori u EU pokazali da su u vodećim zemljama ljudi upravo glasali protiv rata. „I ono što se u Francuskoj desilo, što se u Nemačkoj desilo i još u nekim zemljama, upravo je vapaj protiv rata, ali niko o tome ne govori, jer su podređeni globalnoj politici Vašingtona, s jedne strane. Ukoliko ne dođe do nekog racionalnog pristupa i ukoliko se ne sedne za sto, onda zaista preti sukob. Prizivanje rata je do te mere postalo dnevnopolitički interes da se prosto onda pojavljuje jedini glas razuma, neko ko kaže ’malo se spustite na zemlju’”, ocenjuje Milivojević i dodaje da ukoliko ne dođe do nekog racionalnog pristupa i ukoliko se ne sedne za sto, onda zaista preti sukob. „Došli smo do jedne ivice koja nas zaista vodi u haos. I Putin na to upozorava, ali izgleda da na kolektivnom Zapadu, pre svega u Americi, kojoj je ovo deo i kampanje, administracija sada ne može da uđe u izbore a da nema rezultat u ovom ratu. A gubi taj rezultat, na frontu se stvari ne odvijaju kako treba, svet je podeljen, kolektivni Jug diže glas – na ivici smo ozbiljnog haosa”, kaže Milivojević.

Karanović ističe da se čini da su predstavnici velikih sila, s jedne strane, nedorasli ovom geopolitičkom trenutku i navodi da to nije teško zaključiti na osnovu biografije mnogih državnika. „Da se ograničimo na Evropu – vidimo da oni s jedne strane nemaju dovoljno iskustva, a s druge strane, nemaju dovoljno autoriteta i volje da ’zaustave’ sve te procese koje vode definitivno u veliki sukob”, ocenjuje Karanović i dodaje da postoji ogromna opasnost za Evropu i Bliski istok, ali i za ceo svet. Navodi i da već 12 i više godina, otkako Vučić obavlja odgovorne dužnosti, Srbija postaje centar regionalne stabilnosti. „Politički je stabilna i ekonomski uspešna, što je s jedne strane predodređuje da zauzme taj položaj. Ona je svakako postala ’privlačna’ država i za politički Istok i za politički Zapad”, ukazuje Karanović.

Da se stiglo do faze u kojoj je moguća nekontrolisana eskalacija, upozorava Zoran Milivojević. „Front još uvek odlučuje o političkim potezima i to je sada potpuno jasno, a s druge strane, ide godišnjica NATO-a, 75 godina u julu, gde NATO mora da ima neki rezultat da održi svoju ofanzivnu poziciju. Rusija ne sme da izgubi, u najmanju ruku mora da osvoji teritorije koje je već ugradila u svoj Ustav, četiri oblasti. Moguća je eskalacija i moguće je da dođe do direktnog sukoba između snaga Rusije i nekih efektiva NATO-a, a posle je pitanje ko to može da kontroliše. Na frontu se stvar ne odvija onako kako bi odgovaralo Zapadu i sve više imamo zalaganje da se granica pređe i da se efektivi NATO-a direktno usmere prema Rusiji u nekom trenutku. Idu izbori novembru, ne može Bajdenova administracija da izađe na izbore bez uspeha u ratu s Rusijom, zato što je Ukrajina i ceo taj angažman postao deo predizborne kampanje”, ističe Milivojević. Ocenjuje da u ovom trenutku jedino Peking može dve strane da dovede u poziciju da o nečemu razgovaraju.

Karanović navodi da u ovom trenutku ne postoji volja većeg dela sveta da se mir održi. „Ukoliko bude volja najodgovornijih u svetu, Srbija može da postane ta balkanska Švajcarska, gde bi se interesi svetskih sila mogli preplitati, ali gde bi mogli da pronađu model kako u budućnosti održati politiku miroljubive koegzistencije koja je vladala do pre nekoliko decenija. Nemoguće je očekivati da će problemi ili izazovi u odnosima između političkog Zapada i Istoka biti rešeni, ali mogu biti zaustavljeni da ne odu predaleko i da ceo svet ne postane zgarište nakon nekakve nuklearne oluje. Taj model koji Srbija predlaže trebalo bi da bude prihvatljiv ili poželjan za sve svetske sile”, ukazuje i podseća na model saradnje Srbije i Mađarske, koje su imale brojne izazove i probleme, bremenitu prošlost, ali su oni u međuvremenu rešeni, aktivnom politikom predsednika Vučića i premijera Orbana. Ocenjuje da će Srbija sačuvati mir, da je mir glavni politički imperativ administracije predsednika Vučića i da nećemo više srljati u ratove kao u prošlosti.

Karanović: Srebrenica otvorila Pandorinu kutiju

Predsednik Srbije, na pitanje u vezi s ratom u Gazi, izjavio je za „Veltvohe” da je veći problem sa Hezbolahom u Libanu nego sa Hamasom, ali da se nada da će strane naći miroljubivo rešenje. U tom kontekstu skrenuo je pažnju na rezoluciju o Srebrenici, navodeći da su se oni koji su pokrenuli proces usvajanja tog dokumenta suočili sa „hiljade pitanja” od najmanje 100 zemalja sveta – zašto to ne predlože i kada je u pitanju Gaza. „Odgovor nezvanični je da je razlog zbog čega se to radi BiH i Srbiji – jer je lakše, pošto drugo ne bi dali Amerikanci. I tako smo ponovo mi platili cenu zbog drugih”, ukazao je Vučić i ponovio da niko ne spori da se u Srebrenici desio strašan zločin, ali da je njegovo pitanje bilo – zašto se to radi kada postoji Rezolucija o genocidu iz 2015. godine, da li su njeni pokretači sigurni da će pomiriti sve ili će prouzrokovati veće tenzije u regionu. Istakao je da nije dobio nikakav odgovor na sva ta pitanja.

Vučić je, inače, u više navrata upozoravao na to da će rezolucija o Srebrenici otvoriti Pandorinu kutiju, rekavši da će „će Rusi uskoro pokrenuti zahtev da se proglasi genocidom nemačko ubijanja ruskog i sovjetskog naroda tokom Drugog svetskog rata”. „Mi ćemo to tražiti isto za ono što su Nemci činili u Srbiji i za to što su hrvatske ustaše radile u Jasenovcu. Ali da ne govorim da će to da otvori i mnoga druga pitanja i za Tursku i za neke druge zapadne sile, od starosedelaca američkih do mnogih drugih”, rekao je Vučić. Ognjen Karanović ističe da je „onima koji žele rat balkanska oaza mira, koja se oslanja na Beograd kao stožer – izlišna”. Saglasan je da je Pandorina kutija otvorena. „Ne možemo da zamislimo ko sve može, da li za realne zločine ili one koji služe samo kao izgovor, koji se nisu dogodili, nego imaju svoju politički konotaciju, ne možemo da zamislimo ko će pokretati rezolucije. Srbija može, imamo kompletan 20. vek, vek stradanja i tragedije, koji je doživeo srpski narod – dva genocida i jedan etnocid”, zaključuje.

Peskov: Nećemo kvariti odnose s Beogradom

Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov izjavio je da stav Mađarske, Srbije i Turske, koje su ove zemlje zauzele na samitu o Ukrajini u Švajcarskoj, neće pokvariti odnose s Moskvom. „Ne, neće pokvariti. Naravno, vodićemo računa o stavovima koje su ove zemlje zauzele, to je važno za nas”, odgovorio je Peskov na pitanje da li će stav koji su zauzele Mađarska, Srbija i Turska na švajcarskom samitu pokvariti odnose s Rusijom, prenosi „Sputnjik”.