Francuska na ivici političkog haosa

Za dve stotine pedeset osam milijardi dolara su svetske berze od 9. juna do juče snizile vrednost francuskih državnih obveznica i akcija, sluteći da druga najveća ekonomija EU ulazi u period nezabeleženih političkih neizvesnosti, koje bi mogle imati dalekosežne posledice i po bezbednost Evrope. Direktni povod za berzansku munjevitu reakciju, u kojoj su vodeće francuske banke Sosijete ženeral, BNP Paribas i Kredi agrikol već izgubile svaka po deset odsto vrednosti, jeste odluka francuskog predsednika Emanuela Makrona da nakon ponižavajućeg poraza njegove stranke Preporod na evropskim parlamentarnim izborima raspiše prevremene parlamentarne izbore. Prvi krug zakazan je za 30. jun, a drugi za 7. jul, tako da će žurna predizborna kampanja, započeta prekjuče, trajati manje od dve sedmice, i to uporedo s pripremama za olimpijske igre.

Evroparlamentarni debakl Makronovog Preporoda pratio je istovremeno trijumf stranke krajnje desnice Nacionalno okupljanje Marin le Pen. Ispitivanja javnog mnjenja u Francuskoj gotovo jednoglasno najavljuju ubedljivu pobedu desnog političkog bloka Francuske (sa očekivanih 33–37 odsto glasova), dalji rast popularnosti „antikapitalističkih” levičara (navodno 26–28 odsto glasova) i novo posrtanje Makronovog Preporoda, kome prognoziraju treće mesto sa oko 18–19 odsto osvojenih glasova.

Šta je bilo Makronu, čija je popularnost u Francuskoj inače na najnižem nivou u poslednjih pet i po godina, da se odluči za raspisivanje prevremenih izbora, malo ko razume do kraja među posmatračima, uključujući i lidere G7 na nedavnom okupljanju u Italiji.

„Da li je Makron bio pri sebi pa je zakazao tako neizvesne parlamentarne izbore uoči samita NATO-a (9–11. jul)?”, prenosi AFP izjavu neimenovanog zvaničnika G7.

Berze su u ponedeljak privremeno obustavile srozavanje vrednosti galskih hartija od vrednosti, i to nakon pomirljive najave Marin le Pen. Naime, nekadašnja zagovornica izlaska Francuske iz evrozone i EU i svojevremeno javni simpatizer šefa Kremlja Vladimira Putina, objavila je da, u slučaju neporecive pobede, neće podrivati fotelju (izgledno politički poraženog) šefa Jelisejske palate.

Naime, Le Penova je u ponedeljak obećala da bi, između predsednika Francuske i budućeg premijera, vrlo verovatno Žordana Bardele (28), predsednika Nacionalnog okupljanja, došlo do takozvane kohabitacije.

„Haos je on (Makron). Stvorio je društveni haos, haos oko bezbednosnih pitanja, haos sa migracijama, a sada i institucionalni haos”, upozorila je Le Penova.

Bardela je, međutim, juče demantovao mogućnost „kohabitacije”.

„Neću biti ni nemoćan niti pomoćnik predsednika republike. Da upravljam, treba mi apsolutna većina”, kategoričan je Bardela.

Na suprotnom kraju francuskog političkog horizonta, vodeći levičar Rafael Gluksman (44), čija je koalicija Socijalista na evroparlamentarnim izborima osvojila treće mesto, apeluje: „Ne možemo Francusku ostaviti Le Penovoj.”

Berze juče nisu krile strepnju od Gluskmanove poruke: „Moje reči i moja vizija sveta nisu iznedrene niti u Davosu, niti u Vašingtonu, već na mestima gde vlada nezamislivi egzistencijalni očaj.”

U međuvremenu, novoformirana koalicija četiri leve partije, najavljuje temeljne poreske i penzione reforme, povećanje plata u javnom sektoru za 14 odsto i zamrzavanje cena hrane i energije.

„Finansiraćemo ovaj program zahvatanjima iz džepova onih koji najviše mogu da pridodaju”, opisao je Olivije For, šef partije francuskih Socijalista.

Francuska ekstremna desnica još nije izašla sa celovitim ekonomskim programom, dok Nacionalni preporod već najavljuje da bi francuskim firmama dao prednost u javnim nabavkama, što je u direktnoj suprotnosti sa regulativom EU. Francuski biznis i svetske berze ne kriju da su čudu – kuda ide Francuska.

„Izgledi da bilo krajnje desničarske ili levičarske stranke odrede ekonomsku strategiju Francuske izgledaju kao izbor između kuge i kolere”, utisak je neimenovanog francuskog biznismena preneo je juče londonski „Fajnenšel tajms”.

Da Francuska možda srlja u politički haos, predosećaju i bivši premijer Lionel Žospen i nekadašnji predsednik Nikola Sarkozi. „Makron je preuzeo rizik za sebe i zemlju, koji bi Francusku mogao gurnuti u haos iz koga se veoma teško izlazi”, upozorio je juče Sarkozi.