Majstori da svaku šansu propustimo

Pitanje svih pitanja – da li da eksploatišemo litijum ili ne? Zapravo, to nije pitanje, već naša ozbiljna šansa da privredno eksplodiramo i da se zauvek maknemo sa mesta zemalja koje neretko odlikuje siromaštvo. No, izgleda da smo mi Srbi majstori da svaku šansu upropastimo, da poverujemo dobro plaćenim kampanjama finansiranim od raznoraznih agentura i da na bazi neznanja, lakomislenosti, neobrazovanosti, po ko zna koji put sebe upropastimo.

Zar bi trebalo prisećati se strašnih muka koje je kralj Milan imao da modernizuje Srbiju. Srpski vladar koji je uz kneza Mihajla najviše doprineo na modernizaciji Srbije, a kog smo u istoriografiji do te mere naružili da ga uglavnom opisujemo kao pijanicu, kockara i ženskaroša, umesto kao čoveka koji je želeo modernu Srbiju. Doduše, imao je više sreće nego Mihajlo, jer nije mučki ubijen, ali je bezmalo iz Srbije proteran i osramoćen. Samo zato što je hteo da u Srbiji uvede železnicu, skoro pa mu revolucija nije izbila. Narod je hteo i da ga razapne jer je u Beogradu uveo ulično osvetljenje. Setimo se samo i suludih novinskih natpisa tokom jedine Tesline posete Srbiji kada su ga novine opisivale kao ludog naučnika. E, takvi smo mi Srbi. Preziremo da gledamo u budućnost, preziremo modernizaciju i uvek će se naći neki pametnjaković koji će nam kao u Domanovićevom „Mrtvom moru” teoretisati kako to kod nas ne može da prođe i kako ništa što je novo nije dobro.

Ovog puta strane agenture su nas dobro proučile i udarile su tamo gde smo najranjiviji – na bojazan za zaštitom životne sredine. Naravno, glupo je govoriti da se u Titovoj SFRJ niko nije bunio na zagađenost, te da su Bor i Majdanpek tada imali deset puta veću zagađenost nego danas, ali Bože moj, sada je to opasno kada su u rudnik ušli Kinezi i pokrenuli ga. Inače, mi smo ti takvi vajni ekolozi da svako malo gurnemo šporet ili auto u reku, ali, eto, bojimo se strašnog „Rio Tinta”, koji inače ovde istražuje litijum od 2003. i koji baš do danas nikom nije smetao. Danas smeta kada se zna da su mu Kinezi najveći akcionari, pa gde baš oni da se domognu tako unosnog posla. Posebno su mi komični oni koji se brinu za poljoprivredu u Jadru i Mačvi, a decenijama unazad niko ništa nije sadio, niti radio i baš iz tih krajeva ljudi su najviše napuštali svoje kuće i odlazili trbuhom za kruhom ka Beogradu ili inostranstvu. Pa zašto ako su mogli da razvijaju poljoprivredu i od nje da žive? Ko ih je sve do danas u tome sprečavao?

Odreći se danas eksploatacije litijuma, jednako je kao kada bi se Kuvajt odrekao eksploatacije nafte. Tim pre jer nas je Bog podario najkvalitetnijim litijumom na kugli zemaljskoj. Otuda, umesto da privredno eksplodiramo i da budemo evropski Dubai, mi ćemo da slušamo priče saradnika zapadnih agentura iz lažnih ekoloških udruženja, posebno nemačke agenture, o navodnoj ugroženosti životne sredine. Ti ljudi ne žele da čuju niti jedan argument da nikakva opasnost ne postoji po ugrožavanje životne sredine, jer oni imaju zadatak da šire paniku i strah. Uostalom, eksploatacija i ne može da započne dok se ne daju sve moguće garancije o zaštiti životne sredine, ali njih to ne zanima. Njihov zadatak je da kroz iznošenje primitivne demagogije i plašenja naroda ostave Srbiju bez najveće razvojne šanse u njenoj istoriji.

Zato sam i izneo stav da su ti ljudi ne izdajnici, već veleizdajnici svoje zemlje. Po svaku cenu žele da nas ostave u siromaštvu i zatucanosti, što i jeste cilj dobrom delu zapadnih zemalja. Zanimljivo je i to da su oni svi „veliki ekolozi” kada je litijum u pitanju, ali nikako ne žele da se odreknu mobilnih telefona, tableta, laptopa, električnih trotineta, zagovaraju nam električne automobile, ali neće da kažu da je za sve to neophodan litijum.

Ovim putem molim državu da pred takvima ne poklekne i da krene u ovaj projekat, jer u svetu su potrebni svi mogući izvori energije, s obzirom  na to da struje puta dva nedostaje u svetu. Litijum je verovatno naša poslednja šansa koju nam Bog nudi da konačno pređemo Rubikon u razvoju i da krenemo nezaustavljivo napred. Molim državu da je ne propusti, jer za nekoliko godina, ukoliko ovo propustimo, žestoko ćemo se nervirati zbog onog što smo sami sebi učinili.

Narodni poslanik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista