Hrvatska: Lažima se vatre ne gase

Specijalno za „Politiku”

Zagreb – Hrvatska je zemlja koja je dobar deo svoje ekonomije vezala za turizam. Ove godine sezona je počela izvanredno i beleže se jako dobri rezultati, pa je protivpožarna zaštita jedan od nacionalnih prioriteta: jer ukoliko klimatske promene i požari koji ih prate teraju turiste, hrvatski proračun opasno će se poljuljati.

Iako se u Hrvatskoj o vatrogascima, koji svakog leta imaju pune ruke posla, piše kao o herojima nacije, nezadovoljstvo među njima bukti i kulminiralo je 3. maja, uoči dana njihovog zaštitnika Svetog Florijana i uoči nove turističke sezone, kada se pod prozorima vlade na Markovom trgu okupilo oko 1.000 vatrogasaca na protestu kojim je dominirao transparent: „Lažima se vatre ne gase”.

Vatrogascima je bilo dosta obećanja o kupovini nove opreme, poboljšanju uslova u kojima rade, povećanu njihovog broja i primanja... Tražili su status državnih službenika i i finansiranje nezavisno od volje lokalnih vlasti, o čijim proračunima delom zavise.

„Tražimo 75 miliona evra godišnje za javne i dobrovoljne vatrogasce u Hrvatskoj, da nam se osigura dostojanstven rad i kvalitetna oprema”, poručio je političarima Goran Franković, predsednik Udruge profesionalnih vatrogasaca Hrvatske.

Vlada RH više od deset godina nije povećala minimalna decentralizovana sredstva za finansiranje vatrogastva i vatrogascima je očito prekipelo da im se samo tepa kao herojima. Učesnici protesta poručili su vladi da njihove probleme reši pre juna i protivpožarne sezone, „inače Hrvatskoj preti haos”.

„Četiri godine s Hrvatskom vatrogasnom zajednicom pokušavamo rešiti pitanje plata u jedinicama lokalne i regionalne uprave, ali uredbu čekamo od 2020. Očekujemo da već na prvoj sednici vlade vatrogasci dobiju zakonske akte. U vatrogastvu postoje veliki problemi, nedostaje mnogo ljudi. Svi živimo u velikoj neizvesnosti”, poručila je na protestu vatrogaskinja Iva Šušković, dok je na HRT-u pripadnik JVP Šibenik Mario Milovac izjavio da su vatrogasci podeljeni u dva staleža: „Imamo razliku u platama između državnih vatrogasaca i profesionalnih vatrogasaca i devedeovaca. Razlike su ogromne.”

Prosečna plata vatrogasca iz Javne vatrogasne postrojbe iznosi oko 1.200 evra, a to je, s obzirom na inflaciju, jako malo. Posebno u svetlu činjenice da prosečna plata u Hrvatskoj iznosi više od 1.300 evra.

Dakle, Hrvatska novu protivpožarnu sezonu dočekuje u lošoj atmosferi među onima koji bi je na svojim leđima trebali izneti. Atmosferu nisu popravila ni nova ulaganja u „kanadere” i ostalu opremu. U martu je vlada potpisala ugovor o kupovini dva nova „kanadera”, koja bi trebalo da slete u Hrvatsku za oko pet godina. Reč je o investiciji teškoj 105 miliona evra koja će se isplatiti iz blagajne EU, a „kanadere” će moći da koriste i druge članice EU s Mediterana.

U celoj Hrvatskoj zaposleno je oko 3.000 profesionalnih vatrogasaca, a zajedno s veteranima, dobrovoljcima, vatrogasnim podmlatkom i omladinom, sistem vatrogastva raspolaže s oko 146.000 članova. Hrvatski vatrogasci poseduju 19 dronova, skoro 5.000 raznih vozila i 84 plovila. A osim šest „kanadera”, tu je i šest „er traktora” i po jedan helikopter i avion.

Ove godine vatrogasna zajednica turiste i domaće građane upozorava na opasnost od požara deleći 55.000 letaka na devet jezika, postavljeno je 155 džambo plakata, snimljeni su radijski i TV spotovi…

Dakle, ukoliko se iz Srbije spremate na letovanje u uvalama vašeg detinjstva ili ćete o njihovoj lepoti upoznati svoju decu i unuke, poželjno je da roštilj ne palite na otvorenom i da opuške ne bacate kroz prozor u obližnju borovinu i sve će biti u redu. A ukoliko naiđete na požar, imajte razumevanja za potplaćene hrvatske vatrogasce i vatrogaskinje.