Crnogorcima stigla pomoć iz Srbije

Podgorica – Svake godine Crna Gora se suočava sa ozbiljnim problemom šumskih požara koji pustoše prirodne resurse, ugrožavaju ljudske živote i imovinu. Sredinom prošle nedelje, kada je požar buknuo na brdu Golubinje nedaleko od samog centra Pljevalja, stigla je pomoć iz Srbije. Helikopter ruske proizvodnje, specijalizovan za gašenje velikih opustošenih površina, lokalizovao je ovo žarište.

„U početku je požar gasio jedan helikopter u vlasništvu Vojske Crne Gore i ljudstvo naše vatrogasne jedinice, međutim, očigledno to nije bilo dovoljno. Požar se širio i pretio da ugrozi ljude i objekte. Moralo se hitno reagovati kako ne bi došlo do nesagledivih ekoloških posledica za sami grad. Stigla je pomoć – helikopter iz Srbije”, saopštio je predsednik opštine Pljevlja Darijo Vraneša.

Najveća crnogorska vatrogasna jedinica u Podgorici ima efikasan sistem za rano otkrivanje požara, što im omogućava brzu reakciju i minimalne štete. Kod velikih požara crnogorskim vatrogascima neophodna je i od presudnog značaja saradnja sa susednim zemljama, kao i sa evropskim organizacijama koje im pružaju dodatnu opremu i ljudstvo.

Vatrogasci su jedinstveni u oceni da su najčešći uzroci šumskih požara u Crnoj Gori visoke temperature, suša, ljudska nepažnja i namerno podmetanje. Letnji meseci, posebno jul i avgust, predstavljaju period sa najvišim rizikom zbog suve vegetacije i visokih temperatura.

Da bi se smanjio rizik od požara, republičke vlasti i lokalne zajednice moraju da vode kampanje za podizanje svesti među građanima o opasnostima od požara i pravilnom ponašanju u prirodi. To uključuje upozorenja o opasnostima bacanja opušaka, paljenja vatre na otvorenom i neadekvatnog odlaganja smeća. Jedna od mera je i implementacija sistema za rano otkrivanje požara, uključujući osmatračnice, kamere i satelitsko praćenje.

Da bi se smanjili namerno izazvani požari, poručuju vatrogasci, neophodno je pooštriti zakonske mere i kazne za one koji krše propise o zabrani paljenja vatre na otvorenom tokom rizičnih perioda.

Trebalo bi tražiti i odgovor od nadležnih inspekcija – kada već postoji zakonska obaveza čišćenja poljoprivrednog zemljišta i šumskih puteva kako bi se smanjila količina zapaljivog materijala, zašto ne sprovode stalnu kontrolu i kažnjavaju one koji se ogluše o te mere.