„Jadar” neće zagaditi vodu

Nacrti studije uticaja na životnu sredinu projekta „Jadar”, koji su javno dostupni, potvrđuju da se projekat „Jadar” može realizovati bezbedno uz poštovanje najviših standarda životne sredine, saopštila je juče kompanija „Rio Tinto” u odgovoru na mnogobrojne netačne informacije koje se svakodnevno iznose a sve u cilju zbunjivanja javnosti.

Podsetimo, naučno potvrđene činjenice i dokazi za ovu tvrdnju predstavljeni su u studijama na kojima je radilo više od sto domaćih i međunarodnih nezavisnih stručnjaka, uključujući i 40 univerzitetskih profesora sa više od 10 fakulteta. Svi oni su šest i po godina radili na izradi studija na osnovu 23.000 bioloških, fizičkih i hemijskih analiza zemljišta, vode, vazduha i buke.

Zato i čude tvrdnje da bi „eksploatacija litijuma u Nemačkoj iz podzemnih voda bila najčistija, a u Jadru najprljavija”, kao i izjave u vezi sa upotrebom sumporne kiseline u ovom projektu.

„Jedna od tvrdnji jeste i da su ’za eksploataciju litijuma iz rude potrebne hiljade tona koncentrovanih kiselina, sumporne i hlorovodične’, čime se sugeriše da se radi o opasnom procesu. Međutim, svaki naučni radnik je upoznat sa činjenicom da se sumporna kiselina koristi u mnogim industrijama u kontrolisanim uslovima. Tako se i proces upotrebe sumporne kiseline u projektu ’Jadar’ odvija u zatvorenim sistemima na niskoj temperaturi (90 stepeni Celzijusa) daleko ispod tačke ključanja sumporne kiseline, a ne na 250 stepeni Celzijusa kao što pojedini tvrde godinama”, objašnjavaju u kompaniji „Rio Tinto”.

Još jedna u nizu dezinformacija, kažu, jeste i da „nigde u svetu ne postoji rudnik u naselju i na plodnoj zemlji punoj vode”. Kompanija podseća da se u Srbiji, kao i u mnogim drugim mestima u svetu, mnogi rudnici nalaze baš u naseljenim mestima. Ista situacija je i sa fabrikama i postrojenjima koje se češće nalaze u gradovima i naseljenim mestima, a ne u pustinjama.

Kao još jedan vid zastrašivanja javnosti kompanija navodi i netačne tvrdnje da „nije problem samo rudnik, već i postrojenje ili fabrika za preradu koja bi generisala ogromne količine otpadnih voda i otpada koji je opasan”.

Naučno potvrđenim studijama dokazano je da projekat „Jadar” neće koristiti velike količine voda niti će ih zagaditi. Proces prečišćavanja vode je projektovan u skladu sa Strategijom upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije, zakonodavstvom Republike Srbije i propisima Evropske unije. Planirana rešenja za prečišćavanje voda su tehnološki napredna i visoko efikasna.

„Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u okviru projekta „Jadar” koristila bi niz metoda (ultrafiltraciju, reverznu osmozu i jonsku izmenu) u cilju uklanjanja nečistoća i održavanja konzistentnog kvaliteta voda. Pored toga, nijedan postojeći niti budući izvor javnog vodosnabdevanja se ne bi koristio za preradu minerala jadarita, niti za zadovoljenje potreba projekta ’Jadar’ za vodom. Projekat ’Jadar’ je osmišljen tako da se preko 70 odsto potreba za vodom može podmiriti iz sopstvenih izvora, putem prikupljanja atmosferskih voda, dotoka podzemnih voda u rudarske prostorije ili prečišćavanjem i recikliranjem voda koje se već koriste u procesu prerade”, ističu u kompaniji „Rio Tinto”.

Kada je reč o nemačkim litijumskim projektima, podseća se da se namerno vrši zamena teza i ističe samo jedan od dva projekta u Nemačkoj, fokusirajući se na projekat iz geotermalnih voda, dok za projekat „Zinnwald”, koji bi litijum vadio iz čvrste stene kao što bi to bio slučaj i u Jadru, kažu da je to već devastirana zona i ako bi Nemci odlučili da tu vade litijum, ne bi bilo veće štete po životnu sredinu.

„Nije tačno da je u pitanju devastirana zona. Radi se zapravo o drugom najvećem litijumskom projektu u EU, samim tim bi se moglo reći da je za Nemačku važniji od projekta koji bi vadio litijum iz geotermalnih voda. To je projekat gde se isti mineral nalazi i sa češke strane, gde Češka razvija projekat „Cinovec”. Znači, namerno se ističu geotermalni izvori, a drugi projekat u Nemačkoj, pošto je iz čvrste stene kao i jadarit, ne pominje se. A taj drugi projekat je em veći, em nije u devastiranoj zoni i neće narušiti životnu sredinu”, kaži na kraju u ovoj kompaniji.