Kruzeri donose sreću

Prijedor –Dvadeset četvorogodišnji Ognjen Milošević iz Prijedora ni slutio nije da će u potrazi za poslom proputovati gotovo ceo svet i za četiri godine konobarisanja po restoranima prekookeanskih brodova steći brojna prijateljstva. Zatekli smo ga u njegovom rodnom Prijedoru gde konačno ima vremena da sredi utiske i sve doživljaje koji su obeležili njegov mladi život poslednjih godina.

A sve je počelo slučajno. Nakon završene srednje Elektrotehničke škole krenuo je, kako naš narod kaže „trbuhom za kruhom”, jer ovo podneblje ne nudi baš velike šanse mladima za zaposlenje.

– Znao sam da nemam puno izbora, prijavio sam se na konkurs za odlazak na prekookeanski brod da radim kao ugostitelj. Dobio sam veoma brzo pozitivan odgovor i tako se našao u avionu za Majami, sa osmehom priča ovaj mladić čija životna iskustva i utisci ne mogu stati u ovu priču. Kaže da ni sanjao nije da će se sve odvijati strahovitom brzinom i prosto nije mogao poverovati da će, na samom početku, punih osam meseci provesti na brodu na koji se ukrcao u Nju Orleansu. Bila je to, kako kaže prava grdosija u odnosu na brodove koje je viđao na našim prostorima.

– Period adaptacije je trajao svega nekoliko dana.Jednostavno,posao te tera i tu razmišljanja nema, podseća Ognjen i dodaje da je za četiri godine boravka na brodovima zvanim kruzeri obišao ceo svet, naučio tri strana jezika i video lepote egzotičnih zemalja.Ispunio mu se i san da vidi najlepša mesta na Karibima, delfine koji obično prate ovakve brodove, kitove kao i lepote otvorenog mora.

Kako se, u veoma kratkom roku pokazao kao dobar radnik to mu je omogućilo da napreduje pa je od asistenta glavnog konobara ubrzo postao glavni i na kraju menadžer u poklon šopovima.Ipak,želja za daljim školovanjem i napretkom u poslovnoj karijeri odvojila ga je, nakon četiri godine od posla koji mu je dao osnovu da bude ovlašćeni agent za zapošljavanje za BiH u jednoj slovenačkoj kompaniji.

– Posredujem pri zapošljavanju, opet na brodovima, a prioritet imaju masažeri,fitnes instruktori,frizeri i slično, kazuje Ognjen i dodaje da ova zanimanja garantuju dobru zaradu za one koji odluče da se otisnu u svet.Uslovi su,kao i kod većine konkursa radno iskustvo i poznavanje engleskog jezika.

I dok objašnjava prirodu svog novog posla, ovaj mladić ne skriva žal što je napustio rad na brodu. Uprkos tome, raduje se što će svojim vršnjacima preneti svoja dragocena iskustva, pomoći im da prođu bar delić onoga što je on i da, uz to, nešto nauče i zarade.

– Nedavno sam se vratio iz Londona, tamo imam mnogo drugara koje sam upoznao kroz svoj posao, veli na kraju Ognjen.

A da putovanja zaista donose sreću Miloševićima primer je i njegova sestra Zvezdana koja je, prilikom posete bratu na nekom od brodova, upoznala jednog Poljaka, zavolela ga i odlučila da ga dovede u Banjaluku. Tako je ljubav dvoje slučajnih putnika na jednom od brodova koji plove dalekim morima, krunisana brakom koji podseća na priče koje imaju srećan kraj.