Kićanović i Dalipagić konačno „zlatni”

Košarkaški savez proslaviće krajem decembra šest decenija postojanja. U „Kući košarke” počeli su pripreme za obeležavanje godišnjice, a bogati scenario obuhvata i dodelu najvišeg priznanja, „Zlatne značke”. Ovo priznanje za izuzetan doprinos košarkaškom sportu do sada su dobila četrnaestorica. Među njima, nažalost , najmanje je onih koji su košarkašku istoriju stvarali na parketu, samo dvojica. Radivoju Koraću dodeljena je posthumno, a Ivi Daneuu kao kapitenu reprezentacije i igraču koji je značajno doprineo osvajanju prve titule svetskog prvaka, 1970. u Ljubljani.

Među dobitnicima su i predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito, koji je podržao organizaciju šampionata u Ljubljani, političar Stane Dolanc, predsednik Košarkaškog saveza Jugoslavije u tom periodu, Danilo Knežević, najbolji predsednik u istoriji Saveza, pioniri naše košarke Nebojša Popović, Aleksandar Nikolić, Borisav Stanković i Radomir Šaper, trenerski velikani Ranko Žeravica, Dušan Ivković, Željko Obradović i Svetislav Pešić i jedini stranac, Vilijam Džons, prvi generalni sekretar FIBA.

Neverovatna je činjenica da se u probranom društvu već nisu našli velikani Dragan Kićanović, Dražen Dalipagić i Zoran Slavnić i predstavnici mlađe „zlatne” garde, ali i mnogi zaboravljeni iz države Jugoslavije, poput Krešimira Ćosića ili Dražena Petrovića. Nepravda je učinjena i prema onima koji su stvarali u ženskoj košarci, a ne treba zaboraviti da je Jugoslavija bila i olimpijski vicešampion. Ali, to je bilo pitanje za mnoge koji su rukovodili Savezom u proteklim vremenima.

Pravda je katkad spora, ali dobro je što su u „Kući košarke” rešili da isprave propušteno. Ovih dana će biti imenovana komisija za nominacije i odmah treba reći da je očekuje težak posao. Ne znamo koliko je „Zlatnih znački” u opticaju, ali spisak onih koji su je zaslužili je podugačak.

Nema sumnje da će sva „sita i rešeta” proći Dragan Kićanović i Dražen Dalipagić , sedamdesetih godina najbolji amaterski igrači na svetu, ali tu je i Zoran Slavnić koji je takođe osvojio pet zlatnih medalja. Sporni ne bi trebalo da budu ni pokojni Milan Ciga Vasojević, trofejni trener ženske reprezentacije, i najbolja igračica svih vremena Marija Veger. Pred komisijom će se naći i imena Vlade Divca, Dejana Bodiroge, Aleksandra Đorđevića i Predraga Danilovića. Kvota ne bi smela da opterećuje komisiju, jer bi izostavljanje i jednog od njih bio izuzetno loš potez. Izvesno je da će „značka” promeniti formu, pa će se dodeljivati u vidu medalje.

Predviđeno je da se uvede i drugo po rangu priznanje KSS, za ljude koji su ceo vek proveli u košarci i ostavili dubok trag, poput Bore Cenića, Branislava Rajačića, Mije Stefanovića, Radmila Mišovića, Dragiše Vučinića i mnogih drugih. Specijalno priznanje biće uručeno Sonji Mladenović i Srđanu Kalemberu . U pripremi je i izrada filma o šest decenija košarke podeljen u tri poglavlja. Prvo će obuhvatati jugoslovenski period, drugo trofejne godine posle raspada države (1995 – 2002), a treće , nov početak, mladost i ambicije kroz detalje iz beogradske „Arene” u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo u Poljskoj. Najverovatniji termin održavanja svečanosti je 22. decembar, a mesto hotel „Zira” u Beogradu.