Кићановић и Далипагић коначно „златни”

Кошаркашки савез прославиће крајем децембра шест деценија постојања. У „Кући кошарке” почели су припреме за обележавање годишњице, а богати сценарио обухвата и доделу највишег признања, „Златне значке”. Ово признање за изузетан допринос кошаркашком спорту до сада су добила четрнаесторица. Међу њима, нажалост , најмање је оних који су кошаркашку историју стварали на паркету, само двојица. Радивоју Кораћу додељена је постхумно, а Иви Данеуу као капитену репрезентације и играчу који је значајно допринео освајању прве титуле светског првака, 1970. у Љубљани.

Међу добитницима су и председник Југославије Јосип Броз Тито, који је подржао организацију шампионата у Љубљани, политичар Стане Доланц, председник Кошаркашког савеза Југославије у том периоду, Данило Кнежевић, најбољи председник у историји Савеза, пионири наше кошарке Небојша Поповић, Александар Николић, Борисав Станковић и Радомир Шапер, тренерски великани Ранко Жеравица, Душан Ивковић, Жељко Обрадовић и Светислав Пешић и једини странац, Вилијам Џонс, први генерални секретар ФИБА.

Невероватна је чињеница да се у пробраном друштву већ нису нашли великани Драган Кићановић, Дражен Далипагић и Зоран Славнић и представници млађе „златне” гарде, али и многи заборављени из државе Југославије, попут Крешимира Ћосића или Дражена Петровића. Неправда је учињена и према онима који су стварали у женској кошарци, а не треба заборавити да је Југославија била и олимпијски вицешампион. Али, то је било питање за многе који су руководили Савезом у протеклим временима.

Правда је каткад спора, али добро је што су у „Кући кошарке” решили да исправе пропуштено. Ових дана ће бити именована комисија за номинације и одмах треба рећи да је очекује тежак посао. Не знамо колико је „Златних значки” у оптицају, али списак оних који су је заслужили је подугачак.

Нема сумње да ће сва „сита и решета” проћи Драган Кићановић и Дражен Далипагић , седамдесетих година најбољи аматерски играчи на свету, али ту је и Зоран Славнић који је такође освојио пет златних медаља. Спорни не би требало да буду ни покојни Милан Цига Васојевић, трофејни тренер женске репрезентације, и најбоља играчица свих времена Марија Вегер. Пред комисијом ће се наћи и имена Владе Дивца, Дејана Бодироге, Александра Ђорђевића и Предрага Даниловића. Квота не би смела да оптерећује комисију, јер би изостављање и једног од њих био изузетно лош потез. Извесно је да ће „значка” променити форму, па ће се додељивати у виду медаље.

Предвиђено је да се уведе и друго по рангу признање КСС, за људе који су цео век провели у кошарци и оставили дубок траг, попут Боре Ценића, Бранислава Рајачића, Мије Стефановића, Радмила Мишовића, Драгише Вучинића и многих других. Специјално признање биће уручено Соњи Младеновић и Срђану Калемберу . У припреми је и израда филма о шест деценија кошарке подељен у три поглавља. Прво ће обухватати југословенски период, друго трофејне године после распада државе (1995 – 2002), а треће , нов почетак, младост и амбиције кроз детаље из београдске „Арене” у квалификацијама за Европско првенство у Пољској. Највероватнији термин одржавања свечаности је 22. децембар, а место хотел „Зира” у Београду.