Počela komemoracija u Memorijalnom centru Potočari

SREBRENICA - U Memorijalnom centru Potočari počela je komemoracija povodom obeležavanja 29. godina od zločina u Srebrenici, prvom nakon što je nedavno u Generalnoj skupštini UN usvojena rezolucija o Srebrenici, koju su jednostrano, kršeći Dejtonski mirovni sporazum, inicirali politički predstavnici Bošnjaka.

Rezolucija u GS UN je usvojena sa 84 "za" i 87 glasova zemalja članica koje su bile "protiv" ili "uzdržane".

Na groblju Memorijalnog centra danas će biti sahranjeno još 14 Bošnjaka, čija su tela pronađena u međuvremenu.

Komemoracija je počela intoniranjem himne BiH, a prisustvuju joj domaći i međunarodni zvaničnici, pre svega predstavnici diplomatskog kora u BiH. Dan žalosti povodom zločina u Srebrenici na snazi je samo u na teritoriji Federacije BiH, dok oko proglašenja žalosti na teritoriji BiH u Savetu ministara nije postignut konsenzus.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izrazio je žaljenje zbog bošnjačkih žrtava i pozvao da ovaj dan bude obeležen dostojanstveno i u atmosferi mira.

"Bez obzira na razlike, moramo pokazati poštovanje prema bolu i patnji koja je zadesila mnoge ljude svih nacija i vera u BiH", rekao je Dodik i dodao: "Kao što sam izrazio žaljenje za stradalim Srbima, iskazujem saosećanje porodicama stradalih Bošnjaka", prenosi Tanjug.

Među prisutnima su ambasadori Velike Britanije, Španije, šef Delegacije EU u BiH Johan Satler, šef OSCE-a Brajan Ageler, ambasadori Holandije, Nemačke, general-major komandant EUFOR-a Laslo Štic, kao i delegacija Bošnjačke stranke iz Crne Gore i Stranke pravde i pomirenja iz Srbije.

Komemoraciji prisustvuju i Kristijan Šmit, koji u Republici Srpskoj nije priznat za visokog predstavnika, i predstavnici stranaka u Federaciji BiH iz vlasti i opozicije, kao i predstavnici Islamske zajednice... Šmit je otkrio medijima da nije zadovoljan do sada postignutim kada je, kako je naveo, reč o negiranju genocida".

„Da li smo postigli pravdu, ne nismo je postigli. Jesmo li se primakli pravdi, mislim da jesmo....", naveo je Šmit i dodao: " Apelujem na sudove u regiji, BiH, u drugim susednim državama procene i osude počinjena zlodela. Možda ovo zvuči birokratski, ali nema nikakve veze to što sam ja Nemac, nego ima veze da sam ubeđen da ako ne budemo razjasnili stvari u detalje neće doći do pomirenja koje nam je preko potrebno”.

Ambasador SAD Majkl Marfi je rekao da se u Srebrenici u julu 1995. dogodio, kako je naveo, "genocid", te da je "ta poruka pre dva meseca poslata iz GS UN".

"To su činjenice i svi ih moramo prihvatiti. Sve generacije moramo podučavati istini i svi imamo odgovornost da iskazujemo čast i počast žrtavama", naveo je Marfi.

Predsednik SDA Bakir Izetbegović je u izjavi medijima uoči komemoracije da se, kako je naveo, "na bazi sećanja na žrtve genocida u Srebrenici treba graditi snažna država, kako bi se osiguralo da se ništa slično ne ponovi".

"Živimo s onima što u ratu puškama i tenkovama nisu uspeli da završe, pokušavaju danas. Teško je, ali valja izdržati”, naveo je Izetbegović.

Potpredsednik Republike Srpske iz reda bošnjačkog naroda Ćamil Duraković je kazao je da se u Srebrenii, Opštini na istoku Republike Srpske, ništa nije promenilo od 2016. do danas i da, kako je kazao, čeka potez Srbije za koju, kako kaže, ima priliku da napravi istorijski potez.

U Srebrenici je do sada, prema nekim statistikama, sahranjeno više od 8.000 žrtava, ali taj broj osporava Republika Srpska iz koje se ukazuje da među sahranjenima ima i spomenika sa imenima ljudi koji su živi.

Nezavisna međunarodna komisija, predvođena čuvenim profesorom Gideonom Grajfom, je ranije usvojila izveštaj u kojem se navodi da se u Srebrenici nije dogodio ni pojedinačni zločin genocida niti genocid uopšte. U zaključcima Komisije navodi se da nije postojala namera da muslimani budu zarobljeni i ubijeni. Komisija tvrdi da je iz pravne perspektive važno razlikovati vojni napad na Srebrenicu od masovnih ubistava koja su usledila nakon napada.