Suptilna bugarska diplomatija i srpska „meka moć”

Od našeg specijalnog izveštača

Sofija, Plovdiv – „Članstvo u Evropskoj uniji je najbolja stavar koja se desila Bugarskoj od pada Berlinskog zida”, kaže Nikola Miladinov iz predstavništva Evropske komisije u ovoj susednoj zemlji. Ističe da se evropske integracije ne smeju gledati samo kroz materijalnu dobit, već i kroz demokratske tekovine s kakvima nisu živele generacije njegovih roditelja, a i sam se seća iskušenja i nedaća tranzicije devedesetih godina prošlog veka.

Ako se od službenika EU i očekuje da hvali tekovine unije, to ne bi morali da rade i građani s kojima je razgovarala grupa novinara iz Srbije koja je posetila ovu zemlju u okviru medijskog projekta „Puls Evrope – medijske posete EU”. Generalno, oni koji imaju dovoljno životnog iskustva i sećaju se ranijih epoha, zadovoljni su što je Bugarska izabrala put evropskih integracija.

Statistika kaže da je prosečna plata u ovoj zemlji oko 1.000 evra, dok u Sofiji dostiže 1.400 evra. Kad je Bugarska 2007. godine ušla u EU, kupovna moć stanovništa bila je 35 odsto evropskog proseka, a danas je dostigla 62 odsto. Dakle, situacija po tom pitanju daleko je od bajkovite, ali se stalno napreduje. Problem je što je po ulasku zemlje u EU, procenjuje se, oko milion Bugara napustilo svoju zemlju u potrazi za poslom i srećom u drugim delovima unije. Međutim, porast plata u zemlji dovodi do toga da je taj proces skoro zaustavljen, a primetan je i trend povratka dela emigranata. Uostalom, zašto bi neko napuštao svoju zemlju, porodicu i prijatelje da bi zarađivao tek nešto malo više nego što bi to mogao u njoj?

Novinare iz Srbije je u Ministarstvu spoljnih poslova primio zamenik ministra Ivan Kondov, napomenuvši da se ne seća da su tokom njegove karijere dolazili predstavnici medija iz naše zemlje. To, generalno gledano, jeste pomalo neobično – susedi smo, a čini se da nam nedostaju podrobnije informacije jednih o drugima.

Kondov je govorio sa stanovišta zvanične Sofije: podržava evropski put Beograda, za koji veruje da bi mogao „učiniti malo veći napor” po tom pitanju, svestan je težine problema na liniji Beograd–Priština (odnosno, kako on to nedvosmisleno kaže – Kosovo), izražava zabrinutost zbog prisustva ruske propagande na Balkanu... Sofija smatra da su odnosi s Beogradom dobri i pragmatični, ali je u MSP-u srpskim novinarima nezvanično ukazano da postoji problem s udžbenicima na bugarskom jeziku namenjenim đacima iz bugarske manjine u Srbiji.

To su te finese bugarske diplomatije i politike: iskreno hvale odnose sa Srbijom, ali ipak imaju i poneku primedbu i suptilno to kažu. Bivša bugarska ministarka za evropske poslove Gergana Pasi, sada predsednica nevladine organizacije „Panevropa Bugarska”, smatra da samo EU može da spase naš region od unutrašnjih sporova. Sada nestegnuta diplomatskim pravilima, ona kaže: „Ne vidim da Srbija iskreno želi da bude deo EU.”

Dakle, dobre komšije kao što su Bugari treba pažljivo slušati.

Ali, sve je to politika. Kad je reč o odnosima naroda, Srbi verovatno nisu ni svesni svoje „meke moći” u Bugarskoj, koja se ogleda kroz narodnu muziku i roštilj, koji se u ovoj zemlji i reklamira kao srpski. U Sofiji smo videli ugostiteljski objekat na kojem je istaknut natpis da je reč o niškom grilu, a na putu od Plovdiva ka Sofiji prošli smo pored restorana koji goste privlači natpisom „Srbska skara – Stari Beograd”.

Plovdiv je grad bogatog nasleđa koji je kao turistička i destinacija kulture napredovao upravo uz podršku EU, s čime nas je upoznao zamenik gradonačelnika Plamen Panov. Njegov imenjak Plamen Pančev vodi ovdašnju ekonomsku zonu „Trakija”, o kojoj je „Politika” već pisala, i ima poslovne kontakte u Srbiji. Ali i on, kao i zamenik ministra spoljnih poslova, ističe da je neverovatno da je Srbija tako blizu, a da njeni državljani, pa i novinari, retko dolaze.

„Ali, to što malo Srba dolazi u Bugarsku, nije srpski problem, nego bugarski”, konstatuje ovaj pragmatični biznismen.

Prilikom susreta i neformalnog razgovora s dvojicom iksusnih novinara u „Tekparku” u Sofiji, jedan od njih je sa javnog servisa, a drugi iz dnevnog lista „24 časa”, saznali smo da u bugarskoj prestonici s nestrpljenjem očekuju najavljeno gostovanje Lepe Brene. Starije generacije i dalje pamte njen koncert iz vremena socijalizma, kada se spustila helikopterom na stadion „Vasil Levski”, što je do danas ostao najveći muzički događaj. Kolega s bugarske televizije kaže da je srušio rekorde gledanosti kad mu je gošća u studiju bila Dragana Mirković.

Iako se na početku otvorenog razgovora s kolegama činilo da im je pomalo i dosadila priča o evropskim integracijama, jer je njihova zemlja u EU već 17 godina, ističu da su mediji u suštini zauzeli mesto koje im u jednom evropskom društvu i pripada. Uvek, naravno, ima nekih problema, ali medijske slobode su na do sada najvišem nivou, baš kao što je i novinarima iz Srbije koji su posetili Bugarsku zahvaljujući pomenutom projektu ostavljeno na slobodnu volju da izveštavaju o svojim utiscima koliko i kako misle da treba.

Oštro prema Severnoj Makedoniji

Kad je reč o odnosima sa Severnom Makedonijom, bugarski stav je oštar – sporenja oko makedonskog identiteta i istorije, uz zahtev da Skoplje u Ustavu navede Bugare kao nacionalnu manjinu. Sofiju dodatno iritira što predsednica susedne zemlje Gordana Siljnovska Davkova i premijer Hristijan Mickoski izbegavaju reč „severna” u zvaničnom nazivu svoje zemlje.