Slatke muke demokratije

Svi izbori, uvek i svuda, bez obzira na to da li je sistem demokratski ili nedemokratski, određeni su inženjering. Najsvežiji primer za to su Francuska i Britanija, gde su upravo završeni parlamentarni izbori čiji su rezultati više produkt inžinjeringa nego što precizno odražavaju volju naroda, koja ostaje do daljeg apstrakcija koju svako oblikuje onako kako mu odgovara.

Velika Britanija je bez bilo kakve sumnje najpostojaniji politički poredak u prethodnih nekoliko stotina godina, jer su lukavi Englezi uvek išli napred korak po korak, bez velikih revolucija, a čak i onda kada su morali da ih izvedu, poput tzv. Slavne revolucije iz 1688. godine, činili su to u rukavicama i taman toliko koliko je potrebno da se stvari dovedu u tradicionalni ustavni red. Ostajući do dana današnjeg najpametnija (ili najlukavija, kako je kome volja) politička nacija, uspeli su da izgrade izborni i politički sistem koji tačno poput sata šalje na hlađenje one koji su se pregrejali i dovodi na vlast one sveže, koji će se opet pregrejati za koju godinu, čime ova politička igra kreće ispočetka. Niko tu ne može da ima apsolutnu moć personalno, već moć zapravo imaju tradicionalne institucije, od kojih su parlament i kruna samo najvidljivije, dok su možda i moćnije one koje se manje vide, a koje pažljivo bdiju nad sudbinom nacije, usmeravajući je opet klasično engleski suptilno „u rukavicama”. Tako su upravo održani parlamentarni izbori u Britaniji doveli laburiste na vlast, ne što su oni naročito popularni, jer dobili su na izborima 34 odsto ukupnih glasova, već što se konzervativni pol podelio pri čemu je glavni posao odradio opet stari bregzitski „zec” iz rukava Najdžel Faraž oduzimajući svojom Reformskom partijom glasove konzervativcima u jednokružnom većinskom izbornom sistemu, koji je shodno svojoj matematici častio onda laburiste značajnom većinom mandata u parlamentu. Nije teško predvideti da će njihova vlada biti popularna samo u početku kada ćemo se vratiti na fabrička podešavanja klasično nepopularne vlade i klasično obećavajuće opozicije, pri čemu nije nemoguće da neko izvuče nešto iz fioke zahuktalom Faražu tek da bi ga sveo na pravu meru, jer je on ipak politička egzotika i nije predviđen da raste bez preke potrebe. Lukavi Englezi su i napravili najstabilniji politički, ekonomski i svakakav drugi sistem, stoga što se kod njih uvek znalo ko kosi, a ko vodi nosi, i vrlo su pažljivo negovali svoje tradicionalne političke partije koje lepo opstaju čak i kada se na čitavom političkom Zapadu one ruše pred naletima raznih populizama.

Njihove komšije preko La Manša, vazda nemirni i revolucionarno raspoloženi Francuzi, upravo muku muče sa populizmom i zahuktalom Marin le Pen, ali su srećom u nizu otkačenih megalomana i revolucionara imali u svojoj istoriji i ponekog razboritog državnika koji im je ostavio podmazan sistem, koji radi sam od sebe na autopilotu čak i kada se sve u zemlji i u svetu urušava. Poslednji takav politički div u Francuskoj bio je legendarni general Šarl de Gol, koji je i formirao aktuelnu francusku Petu republiku kao njen prvi predsednik, ostavljajući joj u ustavnom i izbornom smislu tzv. „racionalizovani parlamentarizam”, koji nijednoj partiji ne dozvoljava da mnogo „švrlja” bez preke potrebe. Suština ovoga sistema su (polu)predsednički ustavni i dvokružni većinski izborni sistem, koji je Makron iskoristio na maestralan način da putem očigledno smišljenog inžinjeringa smanji rezultat ekstremne desnice, najpre raspisujući iznenada parlamentarne izbore nakon evropskih, pa potom vaskrsavajući ujedinjenu levicu i praveći u drugom krugu parlamentarnih izbora sa njom neformalnu koaliciju kako bi se porazili kandidati Nacionalnog okupljanja Le Penove. Možda je ova brana postavljena ekstremnoj desnici samo trenutna, jer će po svemu sudeći ona nastaviti da raste, što će dosta zavisiti i od izbornih zgoda u jednoj drugoj državi sa kojom je Francuska posebno uvezana još od vremena kada su revolucionari jednih i drugih zajednički jurišali na aristokratiju pre par vekova.

Reč je naravno o Sjedinjenim Američkim Državama, zvanično najmoćnijoj sili Zapada i još uvek najmoćnijoj sili sveta, iako ne više toliko moćnoj kao što je bila pre četvrt veka, jer se svet od tada dosta promenio. Tamošnje izborne zgode i eventualne nezgode na aktuelnim predsedničkim izborima koji se završavaju u novembru će bez bilo kakve sumnje uticati na čitav svet, a posebno na Evropu, čija je politika još uvek tek odjek one američke. Ukoliko tamo pobedi Donald Tramp kome su šanse za to značajno porasle nakon TV duela sa Bajdenom, gde je delovao kao da je mlađi od trenutnog predsednika ne četiri, već dvadeset godina, skočiće političke akcije Le Penove u Francuskoj i uopšte zahuktalih desničara u čitavoj Evropi. Taj TV duel je izazvao paniku u redovima američkih demokrata koje se sada domunđavaju kako da privole Bajdena da odstupi iz izborne trke prepuštajući mesto nekom svežijem i mlađem kandidatu, za šta opet ne postoje ustavni ni politički mehanizmi, već zapravo zavisi od volje samog Bajdena da se samospali u korist partije, što je krajnje neizvesno, a nije baš ni uobičajeno u Americi. U svakom slučaju, inženjering koji je „napravio” Bajdena sada radi protiv njega i biće interesantno gledati u Americi dalju dijalektiku između inžinjera i njihovog do juče obećavajućeg proizvoda.

Kako god da se to završi, a po svemu sudeći završiće se „elegantno”, Amerika će na nova „podešavanja”, kakva god da ona budu krajem godine, preći postepeno, jer je osobina demokratskih sistema, bez obzira na to da li su engleski, francuski ili američki, da unutrašnje dispute i nedoumice rešavaju elastično i elegantno, kada se putem raznih duela, merenja, sondaža i na kraju konkretnih izbora utvrdi ko je najsvežiji da vodi naciju. Videli smo u ovom malom ogledu da ni demokratski sistemi nisu oslobođeni inžinjeringa, jer sam pojam sistema implicira pojam inžinjeringa, ali je on tu toliko suptilan i bez sklonosti preterivanju, da omogućava elastičnost poretka koju nemaju autoritarniji politički sistemi, koji mogu imati sreće ako imaju sposobne lidere, ali koji su po pravilu veoma nesrećni ako ih nemaju.

*Naučni savetnik na Institutu društvenih nauka