Skresati planove i štedeti

Privreda, država i građani trebalo bi da prepolove svoje planove o zaduživanju, gde god je to moguće. Dakle, skresati planove koji ne donose profit i štedeti. Ovako ukratko glasi preporuka za 2009. godinu ekonomiste Milana Šojića, profesora statistike na Beogradskoj bankarskoj akademiji.

Najnovija svetska ekonomska kriza, najveća u poslednjih osamdeset godina, veoma je duboka i opasna i neće biti prevaziđena u kratkom roku.

– Po mojoj proceni, biće prava umetnost voditi ukupnu makroekonomsku politiku. Veoma je važan jedinstven nastup vlade, Narodne banke i drugih državnih institucija. Mora da se radi, brzo, pouzdano i složno. I bez psihološkog potpirivanja jer to ne doprinosi, a može osetno da oteža situaciju – smatra naš sagovornik.

 Šojić kaže da kriza ne može da se ne oseti u Srbiji zato što su slabije mogućnosti za zaduživanje na međunarodnim tržištima i cene svetskog kapitala su skočile.

– Osim toga, kod nas su svoj novac ulagale banke i ostale firme sa Zapada. Njihovim maticama je potreban kapital i one će ga možda delimično povući, ne da bi nama odmogle, već da bi sebi pomogle. Oni moraju da saniraju svoje gubitke što je ekonomski racionalno i očekivano – objašnjava Šojić.

 Kao jedan od faktora, naš sagovornik navodi slabljenje uvozne tražnje u razvijenim zemljama zbog manje ekonomske aktivnosti u svet, tako da će i naš izvoz trpeti. Mada on nije na tom nivou, da taj problem ne može da se prevaziđe.

Izazov za celu istočnu Evropu uključujući i našu zemlju je spoljna neravnoteža u tekućim platnim bilansima.

– Mi možemo puno doprineti da se smanje efekti krize jer je vlada već donela strategiju povećanja izvoza do 2011. godine. Nju samo treba primeniti što bolje i odmah, jer u suprotnom moramo popunjavati finansijske praznine iz izvora koje možda nećemo uspeti da pribavimo i stavimo u funkciju. Nacionalni savet za konkurentnost treba da podrži tu strategiju i konkretizuje predviđene mere – kaže Šojić.

On predlaže da Srbija posegne za modelom bivše Jugoslavije, a to je razvijanje trgovine i sa Istokom i sa Zapadom.

– Čak i u uslovima najveće krize nipošto ne bih posezao za prodajom nekih izuzetno važnih prirodnih resursa kao što su voda, energetski izvori i poljoprivredno zemljište zato što bi to na dugi rok bilo sasecanje grane na kojoj sedimo – uverava profesor statistike.

Ali, da bismo smanjili deficit trgovinskog i platnog bilansa, jer od njega zavisi kakvo će stanje biti u narednoj godini, Šojić smatra da treba insistirati na primeni standarda pri uvozu robe. Kako kaže, trenutno uvozimo neke proizvode koji ne zadovoljavaju naše kriterijume i na koje trošimo mnogo deviza. Tu on upravo vidi prostor za uštedu.

 Da ne bi bilo baš sve crno, naš sagovornik izdvaja dve pogodnosti: veliki pad svetske cene nafte koja je sa 140 dolara pala na 55 dolara za barel i relativno rodna poljoprivredna godina. U hrani, dakle, naredne godine nećemo oskudevati, ali bi trebalo da se ugledamo na druge zemlje koje su uvele mere finansiranja i subvencionisanja, kako je ne bismo uvozili.