Скресати планове и штедети

Привреда, држава и грађани требало би да преполове своје планове о задуживању, где год је то могуће. Дакле, скресати планове који не доносе профит и штедети. Овако укратко гласи препорука за 2009. годину економисте Милана Шојића, професора статистике на Београдској банкарској академији.

Најновија светска економска криза, највећа у последњих осамдесет година, веома је дубока и опасна и неће бити превазиђена у кратком року.

– По мојој процени, биће права уметност водити укупну макроекономску политику. Веома је важан јединствен наступ владе, Народне банке и других државних институција. Мора да се ради, брзо, поуздано и сложно. И без психолошког потпиривања јер то не доприноси, а може осетно да отежа ситуацију – сматра наш саговорник.

 Шојић каже да криза не може да се не осети у Србији зато што су слабије могућности за задуживање на међународним тржиштима и цене светског капитала су скочиле.

– Осим тога, код нас су свој новац улагале банке и остале фирме са Запада. Њиховим матицама је потребан капитал и оне ће га можда делимично повући, не да би нама одмогле, већ да би себи помогле. Они морају да санирају своје губитке што је економски рационално и очекивано – објашњава Шојић.

 Као један од фактора, наш саговорник наводи слабљење увозне тражње у развијеним земљама због мање економске активности у свет, тако да ће и наш извоз трпети. Мада он није на том нивоу, да тај проблем не може да се превазиђе.

Изазов за целу источну Европу укључујући и нашу земљу је спољна неравнотежа у текућим платним билансима.

– Ми можемо пуно допринети да се смање ефекти кризе јер је влада већ донела стратегију повећања извоза до 2011. године. Њу само треба применити што боље и одмах, јер у супротном морамо попуњавати финансијске празнине из извора које можда нећемо успети да прибавимо и ставимо у функцију. Национални савет за конкурентност треба да подржи ту стратегију и конкретизује предвиђене мере – каже Шојић.

Он предлаже да Србија посегне за моделом бивше Југославије, а то је развијање трговине и са Истоком и са Западом.

– Чак и у условима највеће кризе нипошто не бих посезао за продајом неких изузетно важних природних ресурса као што су вода, енергетски извори и пољопривредно земљиште зато што би то на дуги рок било сасецање гране на којој седимо – уверава професор статистике.

Али, да бисмо смањили дефицит трговинског и платног биланса, јер од њега зависи какво ће стање бити у наредној години, Шојић сматра да треба инсистирати на примени стандарда при увозу робе. Како каже, тренутно увозимо неке производе који не задовољавају наше критеријуме и на које трошимо много девиза. Ту он управо види простор за уштеду.

 Да не би било баш све црно, наш саговорник издваја две погодности: велики пад светске цене нафте која је са 140 долара пала на 55 долара за барел и релативно родна пољопривредна година. У храни, дакле, наредне године нећемо оскудевати, али би требало да се угледамо на друге земље које су увеле мере финансирања и субвенционисања, како је не бисмо увозили.