Mladu inženjerku srce je odvelo u EPS

Dok su se druge devojčice igrale sa barbikama, lutkama i maštale da postanu učiteljice ili glumice, Jelicu Pešić su zanimale mašine. Još od malena pokušavala je da shvati kako neki sistem, uređaj ili mašina iz svakodnevnog života radi. Ispostaviće se , još tada,  to je opredelilo njen dalji životni put. Upisala je Srednju tehničku školu u svom rodnom gradu - Novoj Varoši.

- U mojoj porodici svi su imali sklonosti ka tehničkim naukama. Pamtim kako sam stalno gledala kada neko popravlja razne uređaje i mašine, bilo u našem ili komšijskom dvorištu. Bila sam u stanju da popravku gledam satima. To me je odvajalo od druge dece. Još tada sam želela da mašine i njihov rad potpuno upoznam i želela sam da postanem mašinski inženjer - objašnjava Jelica.

Kao đak generacije potom je rešila da dalje napreduje i uči i upisuje Mašinski fakultet u Beogradu, smer hidroenergetika. Svaki student suoči se, bar sa malom poteškoćom tokom studija. U Jeličinom slučaju to je bio prelazak iz jedne u drugu sredinu i prilagođavanje na jedan potpuno drugačiji model učenja i način života.

-Trudila sam se da pažljivo slušam, radim, učim i poštujem koncepte koji su na Mašinskom fakultetu bili primenjivani. U tom slučaju nema problema i teškoća. Najviše vremena provodila sam učeći, bila sam udaljena od porodice i prijatelja, jako malo vremena provodila sam u Novoj Varoši. Tu žrtvu koju sam podnela mogu nazvati teškoćom.

Na osnovnim i master studijama nagrađivana je Pohvalom Mašinskog fakulteta koja se dodeljuje studentima sa prosečnom ocenom preko 9,50. Bila je, takođe, među najboljim studentima Mašinskog fakulteta u svojoj generaciji sa prosekom 9,95, a proglašena je za najboljeg studenta na smeru hidroenergetika. Među najzanimljivije predmete sa master studija ubraja one koji se odnose na hidroenergetiku, hidraulične turbine, ventilatore i modeliranje mašinskih elemenata i sklopova. Nakon završenih studija, stečeno znanje rešila da vrati u svoj rodni grad. Perspektivu je našla u „ Elektroprivredi Srbije“. Zaposlena je u hidroelektrani „ Bistrica“ i za to su kako kaže, presudili dobri uslovi za rad.

- Izabrala sam smer hidroenergetika, što je značilo da sam želela da radim ili u samoj hidroelektrani ili u postrojenju koje je vezano za pumpe i ventilatore. Imala sam razne ponude za posao, čak i za rad na fakultetu, ali moje srce je želelo u Novu Varoš. Ovde imam mir, dobre uslove za rad i život je drugačiji. Svaki radni dan u EPS je dinamičan. Upoznajem se sa tehničkim crtežima, ulazim u postrojenje, aktivno učestvujem u remontu, popravci, redovnom dnevnom i nedeljnom održavanju HE – priča u dahu mašinska inženjerka koja će u narednom periodu biti angažovana na poslovima revitalizacije HE „Bistrica“.

- Imam odlična iskustva radeći u „Elektroprivredi Srbije“ i velika mi je čast i zadovoljstvo da sam deo jednog tako dobrog kolektiva. Od kolega imam neizmernu podršku i pomoć, trudili su se da me upoznaju kako sa mašinskim, tako i sa elektro delom postrojenja. Baš sam zadovoljna i sa radošću odlazim na posao, ima li šta lepše od toga. Investiranje u kadrove je najbitnije ulaganje u jednom preduzeću. Motivisanje mladih inženjera da svoju karijeru grade u najvećoj domaćoj energetskoj kompaniji, da ostanu u svom gradu, svojoj zemlji, preuzmu odgovornost, jeste ono što sigurno donosi dobar rezultat – sa ponosom ističe Jelica.

Za buduće studente mašinstva kaže da je presudno da veruju u sebe i da se što više usavršavaju.

-Pre svega treba da budu dobri ljudi, a nakon toga i dobri inženjeri. Bitno je da usvoje sve savete koje dobijaju na fakultetu, jer će im to dosta pomoći u budućnosti, na poslu i u praksi, da ne odustaju od svojih ciljeva, a da će radom i trudom sve doći na svoje mesto i isplatiti se.

Jelica ističe da je njen najveći uspeh to što je ostala dosledna svojim ciljevima. Kaže da je boravak na studijama nije promenio. Ostala je precizna, sistematična i analitična u detaljima.

-To volim kod sebe, jer mislim da mašinstvo zahteva preciznost. Volim da bude sve pod konac. Ipak, najvažnije mi je što sam svoju porodicu obradovala, jer znam koliko je bilo odricanja tokom mog studiranja. Osećaj ponosa kod mojih najbližih smatram svojim najvećim uspehom.

Uvek je spremna za učenje i usavršavanje, pa nije isključeno da će u budućnosti svoje obrazovanje krunisati doktorskim studijama.

Pohvale i priznanja

Jelica Pešić rođena je 1999. godine u Novoj Varoši. Pored dobijenih pohvala i zahvalnica, bila je stipendistkinja tadašnjeg Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kao i dobitnica Tesline nagrade za stvaralaštvo mladih 2020/2021.