Zašto narodne obveznice nisu zamena za štednju

Sada kada uveliko padaju kamate na štednju, nameće se pitanje u šta vlasnici kapital da ulože. A ima ga dosta položenog u bankama. Prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije NBS ukupna štednja iznosi oko 16,3 milijarde evra. Stručnjaci za tržište nekretnina već prognoziraju da će, zbog pada pomenutih kamata, vlasnici kapital da ulože u „beton i ciglu”, što dodatno može da poveća cene na ovom tržištu.

A u šta bi to drugo vlasnik novca mogao da ga uloži?

U teoriji može da kupi akcije na berzi, jer berza postoji, u obveznice preduzeća, a i to je zanemarljivo…

Sasvim pouzdano znamo u šta kod nas ne može da se plasira novac: u obveznice države, jer takve ponude nema. Emisije obveznica, kojima država finansira minus u javnim finansijama, rezervisane su samo za krupne investitore poput banaka ili investicionih fondova.

Kod nas je pre dosta godina, tačnije 2017, bio jedan pokušaj uvođenja takvih obveznica za građane. U to vreme kada su prinosi na štednju u bankama bili vrlo niski država je štedišama ponudila štedne zapise, kako ih je nazvala, kao alternativu. Prinosi nisu bili mnogo veći, uglavnom oko jedan procentni poen veći od onih koje su davale banke. Za obveznicu u evrima koja je dospevala za dve godine kamata je bila jedan odsto, a za šest godina četiri odsto. Za isti rok dospeća dinarske obveznice su „nosile” kamatu četiri i 6,25 odsto.

Ponuda je bila utoliko interesantnija što nisu morali da se kupuju zapisi velikih iznosa, već su postojali i manji od 100 evra i 2.000 dinara.

Da li zbog toga što je bila reč o „novotariji”, nepoznavanju novog investicionog instrumenta, ili kamata nije bila dovoljno motivišuća da novac „izvlače” iz banaka, tek štediše nisu pohrlile na štedne zapise. Iako je na igri velikih brojeva, odnosno većoj kupovini, zarada bila sasvim solidna. Pri tom oslobođena poreza na dobit od 15 odsto, što smanjuje prinos kod devizne štednje. A mogle su se prodati na Beogradskoj berzi i pre roka dospeća, sa pripadajućom zaradom do momenta držanja.

Za razliku od nas, zemlje u susedstvu u poslednje dve godine građanima omogućavaju da kupe državne obveznice. Konkretno u Hrvatskoj građani su mogli da ih kupe prve nedelje jula, reč je o trogodišnjim obveznicama čija je godišnja kamata 3,1 odsto. Minimalna kupovina je bila 500 evra. Za nešto više od godinu dana to je bila peta emisija državnih papira koje su mogli da kupe građani. Sličnu alternativu štednji u bankama građanima je dala i Severna Makedonija.

Nenad Gujaničić, broker kuće „Momentum sekjuritiz”, za naš list kaže da se Srbija, nažalost, nije našla među mnogobrojnim zemljama koje su prošle i ove godine ponudile dužničke hartije od vrednosti namenjene stanovništvu.

„Razlozi zašto su susedne zemlje sprovodile ovu aktivnost bili su više nego jasni. Niske kamate u bankama i znatno veći prinosi na obveznicama nudili su idealni scenario da se država zaduži jeftinije, a građani podstaknu da učestvuju na finansijskom tržištu. Ovaj poslednji argument koji se tiče animiranja građana i njihove edukacije za finansijske instrumente verovatno je dugoročno posmatrano najveći pozitivan efekat čitavog procesa”, kaže Gujaničić.

Iako je, dodaje on, u toku sprovođenje strategije razvoja tržišta kapitala, ostaje nepoznanica zašto naša država nije pristupila ovom poslu koji je predstavljao priličan zicer u pogledu postizanja pozitivnih efekata. Uz dobru kampanju teško da bi se prikupilo manje od nekoliko stotina miliona evra za ove emisije obveznica, a njihovim listiranjem na Beogradskoj berzi moglo se podstaći ovo sve nelikvidnije tržište kapitala.

„Sada kada su kamate počele ponovo da padaju usled smanjenja kamata Evropske centralne banke, eventualno sprovođenje ovog projekta bi moglo biti manje atraktivno. To pokazuje primer iz susedstva, gde je Hrvatska u novoj emisiji narodnih obveznica prikupila znatno manje kapitala nego prošle godine. Ovo je u velikoj meri posledica pada prinosa, pa se recimo srpske evroobveznice koje dospevaju 2027. godine sada kotiraju uz prinos od 4,6 odsto, dok su pre manje od godinu dana nosile zaradu veću od šest procenata”, napominje ovaj berzanski stručnjak.