Zahvalnost Bajdenu u iščekivanju Trampa

Pentagonski papiri, pre više od pola veka, otkrili su kako je tadašnja administracija Sjedinjenih Američkih Država obmanjivala Kongres i javnost o ratu u Vijetnamu, između ostalog, i o broju civilnih žrtava. Sličnom retorikom vodio se sinoć izraelski premijer Benjamin Netanjahu u obraćanju  američkim kongresmenima, dok je govorio o ratu u Gazi.

„Pitao sam komandanta naše vojske: koliko je terorista eliminisano u Rafi? Dao mi je tačan broj, 1203. Dodao sam, koliko je civila ubijeno i rekao je praktično nijedan. Osim jednog incidenta kada je geler iz bombe pogodio Hamasovo skladište oružja i nenamerno ubio dvadesetak ljudi. Želite da znate zašto? Zato što je Izrael sklonio civile iz opasnosti, nešto što su ljudi rekli da nikada ne možemo učiniti, ali smo uspeli“, istakao je Netanjahu u svom četvrtom obraćanju na Kapitol hilu, više nego što ih je imao bilo koji drugi strani lider, uključujući i Vinstona Čerčila.

Upravo na Čerčila, koji je tokom  Drugog svetskog rata tražio oružje od Ruzvelta uz reči: dajte nam alat i završićemo posao, se pozivao Netanjahu.

„Sada, kada Izrael se bori na frontu civilizacije i ja apelujem na Ameriku. Dajte nam alat brže i završićemo posao brže“, naveo je Netanjahu, dok su republikanci uz ovacije aplaudirali. Demokrate su uglavnom bile uzdržane, izuzev Rašide Talib, kongresmenke iz Mičigena, koja  je tokom govora izraelskog premijera vrtela dvostrani natpis na kome je sa jedne strane pisalo da je on kriv za genocid, a sa druge da je ratni zločinac.

Ipak, Netanjahu je pažljivo birao reči, zbog želje, ali i neophodnosi da održi čvrste odnose sa SAD, bez obzira na to koja će stranka kontrolisati Belu kuću nakon novembarskih izbora. On je zahvalio Džozefu Bajdenu, sa kojim će se sastati danas, zbog prošlogodišnje posete Tel Avivu koja se nikada neće zaboraviti, jer je bio uz njih tokom najmračnijeg časa, ali i Donaldu Trampu, sa kojim će se videti sutra na Floridi, zbog svega što je uradio za Izrael tokom svog predsedničkog mandata.

Iako bi Netanjahu verovatno imao odrešenije ruke u Gazi pod Trampovom administracijom, on će i dalje mora da sarađuje sa aktuelnim predsednikom, bar narednih šest meseci, jer će Bajden do tad kontrolisati isporuku američke municije Izraelu, kao i nivo diplomatske podrške u Ujedinjenim nacijama. Bez obzira na to što je period unazad obeležen nesuglasicama između njih zbog odnosa Izraela prema civilima, kao i neuspesima da se uspostavi jasna vizija za posleratnu upravu teritorijom. Nasuprot tome, Tramp je nagovestio da bi mogao da dozvoli Izraelu upotrebu veće sile u Gazi, tvrdeći da njihove snage moraju da završe ono što su započele, i to što pre.

Čini se da izraelski premijer time što sporo vodi pregovore o prekidu vatre u Dohi pokušava da izbegne Bajdenov pritisak i kupi vreme do novembra,  jer bi Tramp mogao biti još više naklonjen njima, a strožiji prema Iranu i Hezbolahu. Takođe, za razliku od nekih prethodnih predsednika, poput Baraka Obame, koji je nastojao da na zaustavi izgradnju izraelskih naselja na Zapadnoj obali kako bi se pregovaralo o dvodržavnom rešenju, Tramp to pitanje maltene ni ne pominje. Majk Pompeo, bivši republikanski državni sekretar, 2019. godine je istakao da SAD ne smatraju izraelska naselja na Zapadnoj obali kršenjem međunarodnog prava, a sam Tramp je iste godine priznao spornu Golansku visoravan kao izraelsku teritoriju.

Dok Evropska unija strahuje od Trampovog povratka u Ovalnu sobu, reklo bi se da Netanjahu zadovoljno trlja ruke – kupujući vreme do potencijalnog novog mandata čoveka koga opisuje kao najboljeg prijatelja kojeg je Izrael ikad imao u Beloj kući – ali i potrebe da ostane na vlasti onoliko dugo koliko je potrebno da orkestrira izlazak iz zatvora, s obzirom na to da će se suočiti sa optužbama za korupciju nakon isteka mandata.