Dani „Julske krize“ i objava rata Srbiji

Pančevo - Telegram kojim zvanično počinje Prvi svetski rat poslat je iz Beča u 11 sati i 10 minuta, a Kraljevina Srbija ga prima u Nišu u 12. sati i 30 minuta, 28. jula 1914. godine. Tome je prethodio Ultimatum Austrougarske i Odgovor srpske Vlade, čime započinje do tada najveći svetski ratni sukob. Na 110 godina od njegovog početka, u Istorijskom arhivu u Pančeva, ali i u 21 gradu u Srbiji i u četiri grada Republike Srpske, pod pokroviteljstvom Državnog arhiva Srbije, izlaganjem tri najznačajnija dokumenta obeležava se početak dugo pripremanog sukoba, koji će u potpunosti izmeniti poredak i sliku, do tada poznatog sveta.

U holu Istorijskog arhiva u Pančevu javnosti su kroz dokumeta predstavljeni poslednji dani „Julske krizeˮ, od Ultimatuma 23. jula, preko koncepta Odgovora srpske Vlade 25. jula, do Telegrama primljenog 28. jula, dokumenta koji je 2015. godine, na predlog Državnog arhiva Srbije, upisan u UNESKOV registar kulturne dokumentarne baštine univerzalnog značaja „Pamćenje svetaˮ. Posetioci imaju priliku da vide odlučnost Austrougarske da objavi rat Srbiji, napore Kraljevine Srbije da izbegne sukob istovremeno čuvajući teritorijalni integritet i suverenitet, kao i samu Objavu rata.

„Ultimatum Austrougarske sastojao se od deset tačaka, kojima se od Srbije tražilo da ispuni više zahteva, da bi 25. jula usledio naš odgovor, koji je na postavci predstavljen konceptom tog odgovora. Iz njega saznajemo da je srpska Vlada prihvatila  sve zahteve Utimatuma, osim sporne tačke 6. U njoj je traženo da se i u Kraljevivni organizuje suđenje pomagačima Mlade Bosne, Gavrilu Principu i drugima zaverenicima, te da se to mora biti urađeno na osnovu direktiva austrougarske delegacije koja treba da bude isposlata u Srbiju. Taj zahtev nije mogao biti prihvaćen jer nije bio u skladu sa članom 22 Ustava Kraljevine Srbije. Tri dana kasnije, 28 jula u Srbiju stiže telegram kojim zvanično počinje Prvi svetski rat“, objašnjava za „Politiku“, Jelena Jakšić, arhivistkinja pančevačkog Arhiva, napominjući da su oba dokumenta pisana na tadašnjem jeziku diplomatije, francuskom, a da je prevod Ultimatuma bio objavljen u listu „Politika”.

Kroz Ultimatum se vidi kako Austrougarska skreće pažnju da je Srbija ustvari znalaza pokušaj atentatam, da ga je pomagala, te da su bombe došle iz kragujevačkog depoa. Takođe, navodi se da je u beogradskim krugovima postojala određena netrpeljivost prema austrougarskoj vladi i navodi se, da to nije način na koji dve dražve treba da funkcionišu.

„Naš odgovor intoniran je na sličan način. U njemu se kaže da  je u Ultimatumu naznačeno ono što je već u urađeno, a to je da se kroz srpska javna glasila, kao i u vojnim krugovima, pročita Proglas kojim se na neki način osuđuje atentat u Sarajevu, ali to očigledno nije bilo dovoljno“, napominje Jelena Jakšić.

Prvi svetski ratu, koji je pod oružjem imao oko 70 miliona ljudu, oko 15 miliona  izginulih i oko 20 miliona ranjenih, značajan je i sa političke strane. Doveo je do raspada četiri carstva - Austrougarske monarhije, Ruske imperije, Otomanskog carstva i Nemačkog carstva, čim je nastala većina država koje i danas postoje u centralnoj i istočnoj Evropi.

Kopije dokumenta vezanih za sam početak Prvog svetskog rata izložena su do 28. jula u  gradovima Srbije i Republike Srpske, dok se u Državnom arhivu Srbije mogu videti njihovi originali. Prethodno na uvidu javnosti bila su izložena na 100 - tu godišnjicu od početka Velikog rata u Skupštini Srbije.