Trenutak optimizma

Pobeda senatora (sada izabranog predsednika) Obame predstavlja moralnu pobedu u dugotrajnoj borbi Amerike sa svojom zaostavštinom ropstva, rasizma i diskriminacije. Teško mi je da zamislim gde bi još u svetu bili mogući karijera i uspeh kakve je ostvario Obama. Da se poslužim Čerčilovom rečenicom – njegova pobeda predstavlja najslavniji čas Amerike.

Govori obojice kandidata pošto je potvrđena Obamina pobeda podsetili su na snagu američke demokratije i demokratskog duha. Obojica su iskreno i na dirljiv način pokušala da prevaziđu emocionalne ožiljke iz kampanje i da ujedine građane i zemlju. Džon Mekejn je pozvao svoje simpatizere da prihvate Obamu kao svog predsednika i da sarađuju sa njim kako bi Amerika bila bolji dom za sve svoje građane, dok je Obama pokazao opredeljenost da bude predsednik svih Amerikanaca, uključujući i one koji za njega nisu glasali. „To je na mene ostavilo dubok utisak i vratilo me u mladost, podsetivši me na moju ličnu idealističku ljubav prema američkoj demokratiji.” Obamina pobeda donosi nadu u povratak osnovnim principima demokratije – posvećenosti vladavini zakona, jednakosti za sve građane i odlučnosti da se nesporazumi rešavaju bez nasilja. Nema, naravno, garancije da će bilo koje od ovih obećanja biti ispunjeno. Izazovi s kojima se suočava novi predsednik su ozbiljni i obeshrabrujući. Bez obzira na to, bar za sada možemo da uživamo u trenutku optimizma.

Pobeda Baraka Obame je takođe trijumf ideje da pojedinac, ako je odlučan i sposoban da artikuliše viziju koja obuhvata osnovne nade običnih ljudi, može da napravi promenu i da pobedi otpor političkih elita bez obzira na njihovu moć i uticaj. Setite se, kada je Barak Obama objavio kandidaturu za predsednika, malo ko ga je shvatio ozbiljno, a još je manje bilo profesionalnih komentatora i „eksperata” koji su mu davali bilo kakvu šansu za uspeh. U to vreme elita je već bila aminovala Hilari Klinton kao kandidata Demokratske stranke. Izborna kampanja je delovala kao puka formalnost, a njeni protivnici su tretirani kao smetnja. Pobeda Baraka Obame u Ajovi izgledala je kao slučajnost i mala prepreka na njenom putu ka Beloj kući.

Slične probleme je imao i Džon Mekejn, na početku kampanje, sa statusom „autsajdera” u sopstvenoj partiji. Politička elita i mediji zaključili su da je njegova kampanja u rasulu i da je gotovo otpisan kao ozbiljan predsednički kandidat. I Obama i Mekejn su bili autsajderi zbog sebe samih, ali Obama je bio autsajder u punom značenju te reči. Iako je državljanin, on direktno predstavlja doseljeničku, „stranu” Ameriku. Sin je crnog oca Afrikanca i bele majke; identifikuje se kao crnac i ima neposredne srodnike koji žive u Africi. Takođe, ima porodične veze (preko pravog oca i očuha) sa islamskom kulturom i tradicijom. Reklo bi se da je njegovo srednje ime Husein nepremostiva prepreka ka javnoj funkciji u Americi posle 11. septembra. Zato mnogo ne čudi što su kod tolikog broja ljudi širom sveta njegova životna priča i uspeh ponovo probudili nadu u američki san.

I Obama i Mekejn su pokazali da ništa nije neminovno u politici i u životu. Ovo je lekcija za sve nas i direktno se odnosi naročito na političare i državnike iz celog sveta. Odlučnost, naporan rad i jasna vizija mogu da savladaju moć, uticaj i javno mnjenje.

Zbog toga političkim elitama – bilo da su u Americi ili u Evropi (uključujući Srbiju) – ne možemo da dozvolimo da slome duh običnih građana i da im oduzmu nadu da svojim glasom mogu da doprinesu promeni. Da kao pojedinci, zapravo, imaju glas kojim određuju sopstvenu sudbinu. Iako zastupaju demokratske ideje, te elite se u stvari plaše demokratije i preziru svoje građane. One nastoje da izgrade moć izvan vlade ili demokratskih institucija. Na svakom koraku nastoje da običnom građaninu usade strepnju i bespomoćnost i to je način da izgrade sopstvenu moć bez odgovornosti.

Oni osnažuju ideju o „neminovnosti” kako bi sveli na najmanju meru pretnje njihovim ambicijama i ostali na vlasti. Da je bilo do njih, Barak Obama nikada ne bi bio izabran za predsednika Sjedinjenih Država. Srećom, nije bilo do njih.