Vo­do­to­ranj – no­vi iz­lo­žbe­ni prostor

Ob­no­vom ne­ka­da­šnjeg vo­do­tor­nja, objek­ta tik uz „Ga­ze­lu”, po­či­nje dru­ga fa­za pre­tva­ra­nja lo­ži­o­ni­ce u pr­vi cen­tar kre­a­tiv­nih in­du­stri­ja u Sr­bi­ji. Taj obje­kat vi­si­ne oko 20 me­ta­ra i preč­ni­ka osam bi­će re­kon­stru­i­san sa za­vr­šnom ob­ra­dom u te­ra­ko­ta cr­ve­noj ni­jan­si i do­bi­će no­vu na­me­nu – po­sta­će mo­de­ran iz­lo­žbe­ni pro­stor za mul­ti­me­di­jal­ne i di­gi­tal­ne po­stav­ke ko­ji će pa­sa­re­lom bi­ti po­ve­zan sa otvo­re­nim pro­sto­rom lo­ži­o­ni­ce, biv­šom sta­jom za lo­ko­mo­ti­ve i me­stom gde se pre sko­ro jed­nog ve­ka lo­ži­la va­tra i gre­ja­la vo­da ko­ja je po­kre­ta­la par­nu ma­ši­nu u lo­ko­mo­ti­vi, od­no­sno bu­du­ćim par­kom i pe­šač­kim to­ko­vi­ma u kom­plek­su ko­ji za­u­zi­ma dva hek­ta­ra Be­o­gra­da na vo­di. Sre­đi­va­nje vo­do­tor­nja ko­ji ni­je u ta­ko lo­šem sta­nju kao što je bi­la lo­ži­o­ni­ca, ka­ko sa­zna­je­mo, tre­ba­lo bi da bu­de okon­ča­no do kra­ja go­di­ne. 

– Na­kon de­ce­ni­ja za­ne­ma­ri­va­nja, vo­do­to­ranj ko­ji je bio za­bo­ra­vljen i za­tr­pan re­klam­nim bil­bor­di­ma, po­sta­će je­din­stven iz­lo­žbe­ni pro­stor ka­kav Sr­bi­ja sa­da ne­ma, ko­ji će slu­ži­ti is­klju­či­vo mul­ti­me­di­jal­nim umet­ni­ci­ma. Pra­va ma­gi­ja de­ša­va­će se unu­tra, iz­lo­žbe će bi­ti do­ži­vljaj za sva ču­la, a u istom tre­nut­ku u pro­sto­ru će mo­ći da bo­ra­vi naj­vi­še 20 lju­di. To obez­be­đu­je je­din­stve­no is­ku­stvo za sva­kog po­se­ti­o­ca, a Lo­ži­o­ni­ca će, za­jed­no sa Vo­do­tor­njem, po­sta­ti pra­vi sim­bol kre­a­tiv­nog Be­o­gra­da, me­sto oku­plja­nja svih kre­a­ti­va­ca, umet­ni­ka, ali po­se­ti­la­ca i tu­ri­sta – ka­že Ana Ilić, di­rek­tor­ka Lo­ži­o­ni­ce i na­ci­o­nal­ne plat­for­me „Sr­bi­ja stva­ra” Vla­de Re­pu­bli­ke Sr­bi­je.

U ju­če­ra­šnjem sa­op­šte­nju plat­for­me „Sr­bi­ja stva­ra” na­ve­de­no je i to da je na me­stu da­na­šnjeg vo­do­tor­nja bio pr­vi to­ranj ko­ji je ra­zo­ren u to­ku Ve­li­kog ra­ta, po­tom je na istom me­stu sa­gra­đen no­vi, a 1945. go­di­ne vo­do­to­ranj do­bi­ja svoj fi­nal­ni ob­lik.

– Ne­zva­nič­ni po­da­ci go­vo­re da je u pro­jek­to­va­nju tor­nja iz­me­đu dva ra­ta uče­stvo­vao na­uč­nik Mi­lu­tin Mi­lan­ko­vić – na­ve­la je „Sr­bi­ja stva­ra”, na­ci­o­nal­na plat­for­ma ko­ja je sa Kan­ce­la­ri­jom za IT Vla­de Sr­bi­je in­ve­sti­tor ovog pro­jek­ta ko­ji se fi­nan­sni­ra iz bu­dže­ta i vre­dan je 52 mi­li­o­na evra.

Vi­še­na­men­ski cen­tar za kre­a­tiv­ne in­du­stri­je od 23.000 kva­dra­ta bi­će otvo­ren na pro­le­će sle­de­će go­di­ne, što zna­či da je ob­no­va obje­ka­ta ne­ka­da­šnjeg že­le­znič­kog čvo­ra is­pod Mo­star­ske pe­tlje odav­no „pre­šla” po­la pu­ta. Re­kon­struk­ci­ja biv­še lo­ži­o­ni­ce za­po­če­ta fe­bru­a­ra pro­šle go­di­ne pri­vo­di se kra­ju, a aneks – po­slov­na zgra­da, no­vi obje­kat do­bio je sta­kle­nu fa­sa­du. Is­pod nje­ga bi­će pod­zem­na ga­ra­ža, dok će krov po­sta­ti park i pro­stor za broj­ne ak­tiv­no­sti. Sve to su pred­vi­de­le ar­hi­tek­te iz stu­di­ja AKVS An­đe­la Ka­ra­ba­še­vić Su­džum i Vla­di­slav Su­džum ko­ji su pre tri go­di­ne po­be­di­li na ar­hi­tek­ton­sko-ur­ba­ni­stič­kom kon­kur­su za idej­no re­še­nje vi­še­na­men­skog čvo­ri­šta na pro­sto­ru ne­ka­da­šnje okret­ni­ce, lo­ži­o­ni­ce i vo­do­tor­nja Že­le­znič­ke sta­ni­ce.

Objek­ti in­du­strij­ske že­le­znič­ke ar­hi­tek­tu­re

Pr­va lo­ži­o­ni­ca za uski ko­lo­sek na be­o­grad­skoj že­le­znič­koj sta­ni­ci po­dig­nu­ta je kad i glav­na sta­nič­na zgra­da, po­čet­kom av­gu­sta 1884. go­di­ne. U njoj je bio vo­zni park, lo­ko­mo­ti­ve i va­go­ni i u funk­ci­ji je bi­la sve do po­di­za­nja no­ve lo­ži­o­ni­ce na­kon Pr­vog svet­skog ra­ta za ko­ju je pro­je­kat ura­dio in­že­njer Ni­ko­la Ra­ič­ko­vić. Gra­đe­na je u to­ku 1925. i 1926. go­di­ne pri ula­zu u sta­ni­cu, ve­ća i bo­lja od pred­rat­ne. Po­dig­nu­ta je u ar­mi­ra­no­be­ton­skoj kon­struk­ci­ji, ti­pa po­lu­kru­žnih lo­ži­o­ni­ca sa 31 me­stom za sme­štaj i iz­la­zak na sta­nič­ne ko­lo­se­ke par­nih lo­ko­mo­ti­va (lo­ko­mo­tiv­ska šu­pa), sa no­vom okret­ni­com is­pred i vo­do­tor­njem, ko­vač­ni­com stru­ga­rom, me­ha­nič­kom ra­di­o­ni­com, liv­ni­com, slu­žbom za vu­če, fa­bri­kom ga­sa (zgra­da za omek­ša­va­nje vo­de) i pra­te­ćim objek­ti­ma (ma­ga­ci­ni, to­a­le­ti, tr­pe­za­ri­ja, zim­ska ba­šta, stan za ču­va­ra, sto­lar­ske i bra­var­ske ra­di­o­ni­ce, elek­tro­ra­di­o­ni­ca, tran­sfor­ma­tor, uglje­ne ram­pe).

– Pu­šte­na je u rad 1926. go­di­ne. U lo­ži­o­nič­kom kru­gu sa­gra­đe­na je i re­pre­zen­ta­tiv­na ad­mi­ni­stra­tiv­na zgra­da u ko­joj je bi­la upra­va lo­ži­o­ni­ce, kao i dva objek­ta na­me­nje­na par­nom ku­pa­ti­lu. Pre­la­zak pre­ko okret­ni­ce, od­no­sno ko­mu­ni­ka­cij­sku ve­zu iz­me­đu osta­lih obje­ka­ta u lo­ži­o­nič­kom kru­gu i lo­ži­o­ni­ce či­nio je pe­šač­ki most. Isto­vre­me­no u čvo­ru je sa­gra­đen „dez­in­fek­ci­o­ni tu­nel” za dez­in­fek­ci­ju ko­la – po­da­ci su grad­skog Za­vo­da za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re ko­ji do­da­je i to da su lo­ži­o­ni­ca, okret­ni­ca i vo­do­to­ranj jed­ni od ma­lo­broj­nih sa­ču­va­nih obje­ka­ta in­du­strij­ske že­le­znič­ke ar­hi­tek­tu­re po­dig­nu­ti pre Dru­gog svet­skog ra­ta.