Srbija podržava Srpsku
Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica izjavio je da će Srbija odlučno braniti Rezoluciju 1244 i Dejtonski sporazum, jer su očuvanje Kosova i Republike Srpske "najpreči ciljevi naše državne i nacionalne politike". "Lajčakove mere i Ahtisarijev plan imaju za cilj da se sruši Rezolucija 1244 i Dejtonski sporazum, odnosno da se proglasi jednostrana nezavisnost Kosova i ukine Republika Srpska. Ovo je otvoreno ugrožavanje suštinskih interesa srpskog naroda", navodi se u izjavi premijera. Koštunica je naglasio da će "Srbija kao potpisnica Dejtonskog sporazuma pružiti svu podršku premijeru Dodiku i institucijama Republike Srpske da sačuvaju položaj Srpske kako je to uređeno Dejtonskim sporazumom. Očuvanje Kosova i Republike Srpske sada su najpreči ciljevi naše državne i nacionalne politike"."Obavestio sam premijera Dodika da može da računa na punu podršku Srbije i mi ćemo zajedno sa istom odlučnošću braniti i Rezoluciju 1244 i Dejtonski sporazum", naglasio je Koštunica.
Na drugoj strani, visoki međunarodni predstavnik u Bih Miroslav Lajčak najavio je da će nastaviti da "potpuno primenjuje Dejton i da želi da prikaže stanovništvu BiH realnosti i prednosti članstva u EU". "To neće biti lako, zbog nacionalnopolitičke fragmentacije zemlje, kao i stranački pristrasnih medija", podvukao je on, dodavši da je potrebno sprovesti i reformu pravosuđa i najavljujući intenziviranje borbe protiv kriminala.
On je odlukom da izmeni Zakon o Savetu ministara i ultimatumom poslanicima Parlamentarne skupštine BiH – ili da oni, do 1. decembra, usvoje izmene Poslovnika o radu ili će ih on nametnuti, po mišljenju svih stranaka u RS upravo udario na temelje Dejtonskog sporazuma i poremetio odnose u BiH na štetu srpskog naroda.
On se u svojoj odluci pozvao na takozvana bonska ovlašćenja, po kojima visoki predstavnik, između ostalog, može da smenjuje demokratski izabrane zvaničnike. Zanimljivo je da je Venecijanska komisija, savetodavno telo Saveta Evrope još u martu 2005. ocenila da pozicija visokog predstavnika nije u skladu sa prihvaćenim normama demokratskog društva.
"Visoki predstavnik nije nezavisni sudija i nema demokratski legitimitet koji crpi od naroda Bosne i Hercegovine", zaključila je ova komisija. Ona je o nametanju zakona, kojem je pribegao i Lajčak, rekla sledeće: "Takav aranžman je fundamentalno nekompatibilan sa demokratskim karakterom države i suverenitetom BiH."
Venecijanska komisija je naglasila da "takav aranžman" – nametanje zakona i smenjivanje zvaničnika – "što duže postoji, to postaje problematičniji", jer "postoji rizik da se stvori kultura zavisnosti nekompatibilna sa budućim razvojem BiH".
"Venecijanska komisija je, u stvari, upozorila da ovlašćenja visokog predstavnika negativno utiču na spremnost domaćih političara da pregovaraju, postižu kompromise i preuzimaju odgovornost za odluke koje treba da donesu. Sve dok visoki predstavnik nameće zakone, BiH će biti politički maloletna i nestabilna zemlja, a takvoj nije mesto u Savetu Evrope", kaže za naš list poslanik Partije demokratskog progresa u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH Branko Dokić.
Na tvrdnje Miroslava Lajčaka da instrukcijom o promeni Poslovnika o radu Parlamentarne skupštine BiH nije prekršio Ustav BiH, Dokić odgovara: "Njega demantuje mišljenje Odeljenja za pravne poslove kancelarije visokog predstavnika od 25. februara 2000. godine. Ono je, kada je usvajan Poslovnik o radu bosanskohercegovačkog parlamenta, zaključilo da je entitetsko glasanje ustavna kategorija i da odluke stupaju na snagu samo pod uslovom da za njih glasa najmanje pet poslanika iz Republike Srpske, odnosno minimalno 10 poslanika iz Federacije BiH. Prema Lajčakovoj instrukciji, odluke bi trebalo da stupaju na snagu ako se za njih izjasni većina, koja uključuje trećinu od broja prisutnih, a ne broja poslanika izabranih iz jednog entiteta. Ako bi se desilo da sednici, iz bilo kojeg razloga, ne prisustvuju poslanici iz Republike Srpske, onda bi sve bilo u rukama 22 poslanika iz Federacije BiH", kaže Dokić.
Na ovakve poteze, po mišljenju našeg sagovornika, Lajčak se odlučio iz tri razloga. "Prvi – verovatno računa da će sa novim pravilima lakše progurati takozvane reformske zakone, pogotovo one koji oduzimaju nadležnosti Republike Srpske. Drugi – na moguće smenjivanje premijera Republike Srpske Milorada Dodika, Lajčak je dobio jasan odgovor: uradi li to, srpski predstavnici će se povući iz zajedničkih organa BiH i oni, bez promena koje je nametnuo, više ne bi mogli da rade. Drugi razlog je status Kosova i Metohije – poruka da će naši predstavnici u zajedničkim organima blokirati svaki pokušaj priznavanja jednostrano proglašene nezavisnosti južne srpske pokrajine", istakao je Branko Dokić.
-----------------------------------------------------------
Svoboda: Savetujem Lajčaku da ne preteruje
Iako je podržao odluke Miroslava Lajčaka, rekavši da su one na tragu rezolucije o BiH koju je doneo Evropski parlament, član Komiteta za jugoistočnu Evropu Hans Svoboda je rekao da mu "savetuje da ne preteruje, da svoje uplitanje ne učini trajnim". "Treba stati i videti reakcije, razgovarati sa ljudima i videti kako će oni to sprovesti. Ne bi trebalo da ima stav učitelja koji donosi odluke", prenele su danas agencije Svobodinu izjavu. On je, osim toga, kazao da Milorad Dodik – reagujući na Lajčakove odluke – ne bi trebalo da izaziva krizu vlasti u BiH.Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
