Još 7,7 kilometara obilaznice

Obilaznica oko Beograda od juče je duža za još 7,7 kilometara koji povezuju ostružničku sa petljom kod Orlovače. Zahvaljujući toj deonici, od juče tranzitni saobraćaj sa autoputa iz smera Šida ka Ibarskoj magistrali i dalje ka Valjevu, Gornjem Milanovcu, Čačku, Kraljevu ili Užicu neće prolaziti kroz Beograd. Pored toga, najopterećenija domaća saobraćajnica – most Gazela, preko koga dnevno prođe 16.000 vozila – biće znatno rasterećena.

Inače, na takozvanom Sektoru 4 obilaznice oko Beograda, koji je juče pušten u saobraćaj, izgrađena su četiri mosta, od kojih se najduži proteže u rasponu od 418 metara, i dva tunela, čija je dužina 665 i 699 metara.

– Slavićemo kada završimo celokupnu obilaznicu oko Beograda i realizujemo ostale projekte na Koridoru 10. Sada treba iskoristiti energiju sa kojom je izgrađena ova saobraćajnica i uposliti naša građevinska preduzeća koja su se vratila u formu – rekao je juče prilikom obilaska nove saobraćajnice predsednik Republike Boris Tadić.

Govoreći o tome da je saobraćajno i privredno povezivanje Srbije sa Evropskom unijom preduslov i političkih integracija, Boris Tadić, koji predsedava iNacionalnomsavetu za infrastrukturu, istakao je da će završetkom obilazniceBeograd dodatno postati pokretač razvoja celokupne Srbije.

– Nalazimo se usred globalne ekonomske krize. Baš kao i ostale zemlje u svetu, Srbija nemože da premosti krizu ako zaustavi investicije u razvoj i zato u godinama koje dolaze moramo da pronađemo sredstva za razvoj. Jer, ako zaustavimo investicije, suočićemo se sa teškim posledicama u budućnosti – rekao je Tadić.

(/slika2)Prema njegovim rečima, osim završetkaobilaznice oko Beograda (od Orlovače do Bubanj potoka), Srbiju tokom naredne četiri godine čeka izgradnja deonica autoputa od Leskovca do makedonske granice, od Niša do granice sa Bugarskom, kao i leve trake autoputa od Horgoša do Novog Sada.

Prilikom obraćanja okupljenima kod petlje Orlovača, gradonačelnik Beograda Dragan Đilas zahvalio je radnicima koji su tokom prethodnih meseci danonoćno radili na završetku deonice buduće obilaznice glavnog grada. On je istakao da je za Beograd ključno da se radovi na obilaznici nastave što intenzivnije.

– Očekujemo razumevanje Republike za sve što je neophodno da bi Beograd bio metropola.Jer, kada se Beograd razvija, to vuče i celu Srbiju. U narednoj godini krenuće da niče most kod Ade preko Save, a očekuju nas i drugi značajni infrastrukturni projekti, kao što su nova železnička stanica „Prokop” i gradska železnica – rekao je Đilas.

Otvaranju novog dela obilaznice oko Beograda prisustvovali su i premijer Mirko Cvetković, ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić, potpredsednik vlade Jovan Krkobabić i ministarka za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanović.

Marko Lakić

----------------------------------------------------------

U proseku kilometar godišnje

Obilaznica Beograda, od Batajnice, preko Dobanovaca, Ostružnice, Orlovače, Bubanj potoka, i dalje ka Vinči i budućem mostu na Dunavu, treba da umreži sve magistralne i međunarodne putne pravce koji se spajaju na teritoriji Beograda. Tako je zamišljeno 1972. godine, kada je trasirano tih 47 kilometara, zamišljenih kao veza Evrope sa Grčkom i Turskom , kao i sa Rumunijom.

Bez obzira na veliku važnost obilaznice, radovi su počeli tek 1990. godine, ali je do 2008. u proseku građen samo po kilometar godišnje. Dakle, izgrađeno je 16,8 kilometara na deonicima Dobanovci–Surčin (Sektor-1), Surčin–Ostružnica (sektori 2 i 3) i popravljen je most preko Save, kod Ostružnice. Ovaj deo obilaznice pušten je u saobraćaj 2005. godine.

Tek predstoji izgradnja deonice Batajnica–Dobanovci (nulti sektor), sa izuzetno zahtevnom petljom u Batajnici. Ugovor za kredit kod Evropske banke za obnovu i razvoj od oko 55 miliona evra, nedavno je ratifikovan. Procenjeno je da ona košta oko 118 miliona evra.

Potom sledi povezivanje Orlovače sa Avalskim putem (Sektor-5), što podrazumeva i tunel u Straževici, koji trenutno gradi „Energoprojekt”, kao i izgradnja deonice Avalski put–Bubanj potok (Sektor-6). U finansijskom planu je navedeno da oni koštaju oko 150 miliona evra.

Inače, domaće firme koje su trenutno angažovane na izgradnji obilaznice, uposlene su na osnovu ugovora iz 1998. godine, kada je Evropska investiciona banka odobrila kredit od 105.000.000 evra. Ubrzo potom novac je povučen, zbog bombardovanja, a naša zemlja je od toga uspela da izvuče svega šest miliona evra. Od početka devedesetih do 2005. godine iz državnog budžeta u obilaznicu je uloženo oko 160 miliona evra.

Za završetak deonice od Ostružnice do Ibarske magistrale, udruženim sredstvima republike i grada u poslednje dve godine izdvojeno je oko 6,9 milijardi dinara (80,4 miliona evra).

Prema nekim procenama, za kompletan završetak, uključujući i most na Dunavu kod Vinče, treba između 300 i 400 miliona evra.

M. U. A.