Ratari kreću u raniju žetvu kukuruza

Skidanje kukuruza s njiva ove sezone počeće ranije nego ranijih godina, stručnjaci očekuju već polovinom avgusta. To je i više od mesec dana pre nego u klimatski povoljnim sezonama. Ova ratarska kultura, koja Srbiji tradicionalno donosi najviše deviznog priliva, pretrpela je, kako kažu proizvođači, nezapamćenu štetu zbog suše i vremenskih neprilika s izrazito malo padavina.

Klipovi su, dodaju, mali, poluprazni, bez zrna. Zbog toga se očekuje i da će stočna hrana u narednom periodu biti izrazito skupa, a to će samim tim dovesti i do poskupljenja proizvodnje mesa.

Kako objavljuju lokalni izveštači, čak i da bude većih padavina, kukuruz se neće oporaviti u mnogim delovima Srbije, gde je rod prepolovljen, a na nekim njivama ga praktično i nema. Stoga su proizvođači već pripremaju za žetvu kako bi bar nešto uspeli da spasu u ovoj teškoj godini.

Kako je preneo novosadski „Dnevnik”, na području Subotice već desetak zemljoradnika silira kukuruz – usitnjavaju biljnu masu koja može da posluži u ishrani goveda. Tako je i u drugim delovima Vojvodine, jer se sve više prepoznaju prazne njive na kojima je do skoro bio kukuruz.

Srbija u proseku godišnje proizvede oko šest miliona tona kukuruza, prošla godina bila je uspešna za proizvođače ove kulture kada je reč o prinosima i značajno bolja nego 2022.

Stručnjaci s kojima smo razgovarali kažu da je trenutno teško proceniti koliki nas prinosi očekuju u ovoj godini, ali da je već izvesno da su klimatske promene uzele danak i da rod neće biti zadovoljavajući u većem delu zemlje.

Ni poslednji izveštaj Udruženja „Kopa Kogeka” nije optimističan, ukupna površina namenjena proizvodnji žitarica u EU će 2024. biti smanjena za 3,5 odsto u odnosu na 2023, prenosi „Info tim logistika”. Ovo smanjenje će uticati na većinu glavnih useva, s nekim izuzecima. Generalno gledano, predviđa se smanjenje ukupne proizvodnje žitarica u EU za 4,7 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Ovaj pad je uglavnom zbog smanjenja zasejanih površine i prinosa nekoliko glavnih useva, s izuzetkom značajnog povećanja raži i ovsa. Kako se navodi, kukuruz je jedna od retkih kultura pod kojom se očekuje povećanje zasejanih površina za 1,3 odsto. Međutim, prinosi će se smanjiti za 1,8 odsto čime će ukupan rod zabeležiti blagi pad od 0,5 procenata. Poznavaoci kažu da je i ovo neizvesno jer suša i u Evropi pogađa veliki deo zasada i da će rezultati najverovatnije biti lošiji.