Otpis kosovskog duga je državno pitanje Srbije

Zahtev koji je potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić uputio u ponedeljak na godišnjoj skupštini Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke da bi Srbiji trebalo da bude vraćen ili odbijen dug Kosova i Metohije u iznosu od 215 miliona dolara izazvao je novu liniju podela na političkoj sceni Srbije. Kada je "Politika" pre dva dana pisala o ovoj temi, ekonomisti su, kao i u januaru kada je tadašnji ministar finansija Mlađan Dinkić pokrenuo isto pitanje, smatrali da je pitanje kosovskog duga čisto ekonomsko pitanje. Međutim, u reakcijama na ovaj Đelićev zahtev čuje se i druga strana, koja smatra da je to ne samo političko nego državno pitanje Srbije.

Bez obzira na nesuglasice koje je ovaj Đelićev potez izazvao u Srbiji, "Politici" je potvrđeno da je Svetska banka saglasna da "nezavisno od ishoda pregovora o konačnom statusu Kosova, sprovede svako rešenje koje je u skladu sa sporazumom dveju strana, a koje ima odobrenje akcionara ove banke i omogućuje da se taj dug otplaćuje bez opasnosti po kreditnu sposobnost Srbije". Treba podsetiti da su akcionari MMF-a i Svetske banke sve zemlje članice EU i SAD, što znači da sve one takvo rešenje treba da prihvate.

U Beogradskoj kancelariji Svetske banke "Politici" je rečeno da je u pitanju dug kojim su finansirani projekti na Kosovu, a koji je nastao u doba SFRJ do 1992. godine. Srbija je tada registrovana kao zajmoprimac ovog duga.

Finansijeri ne poznaju presedane

U prilog stavu da otpisivanje kosovskog duga nije samo ekonomsko, nego prvenstveno pitanje statusa južne srpske pokrajine, treba podsetiti da članice MMF-a i Svetske banke mogu da budu samo suverene države, tako da Fond i Banka, kao institucionalni investitori, mogu da daju zajmove samo suverenim državama. Prema statutu ovih organizacija – tu nema presedana. Međutim, Svetska banka i MMF mogu da finansiraju projekte i na teritorijama koje nemaju suverenitet, ali se novac daje u vidu donacija.

Obaveze prema MMF-u i Svetskoj banci Srbija je servisirala do maja 1992. godine, odnosno do trenutka kada je suspendovano njeno članstvo u ovim organizacijama. Krajem 2001. utvrđen je dug za sve zemlje nastale raspadom SFRJ. Srbija i Crna Gora preuzele su ostatak duga za sredstva kojima su finansirani projekti u Crnoj Gori, na Kosovu i Metohiji i užoj Srbiji. Srbija servisira taj dug od početka 2002. godine.

Ukoliko bi Srbija, kao registrovani zajmoprimac (što može da bude jedino suverena država) jednostrano odlučila da ne vraća te dugove, ona bi ušla u kašnjenje prema Svetskoj banci, što bi izazvalo obustavljanje svih programa finansiranja i uticalo na pad kreditnog rejtinga države. S tim u vezi, u preporuci Svetske banke naglašeno je "da rešenje ne bi trebalo da utiče na kreditni rejting Srbije".

Kada je Svetska banka u pitanju, registrovani zajmoprimac je uvek suverena država. Ako bi se postigao dogovor da Kosovo preuzme taj dug, a da ne bude proglašeno državom, Srbija bi i dalje ostala zaduženi zajmoprimac. Tako da se postavlja pitanje da li bi kosovski Albanci pristali da preuzmu dug ako ne dobiju status države.

S druge strane, sve dok Srbija plaća taj dug, ona ispunjava uslove koji su postavljeni, a kojima se Kosovo i Metohija tretira kao srpska pokrajina za koju garantuje Srbija.

U slučaju da Kosovo jednostrano proglasi nezavisnost i prihvati obaveze, bilo bi potrebno da sve zemlje članice EU i SAD, kao akcionari Svetske banke, priznaju Kosovo kao državu.

Od početka pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije, Zapad je insistirao na tome da se oslobodi (kako vojnog, tako i finansijskog) ulaganja u Kosovo.

Pokrajina nije u stanju da sebe izdržava

Tokom pregovora o budućem statusu pokrajine specijalni predstavnik generalnog sekretara za Kosovo Marti Ahtisari je u nekoliko navrata vodio razgovore sa predstavnicima Svetske banke i MMF-a. Teme su bile podela imovine, ali i dogovori o varijantama pod kojima bi Kosovo moglo da dobije kredite koji su neophodni za održavanje njegove slabe ekonomije. Problem je predstavljalo to što Kosovo kao pokrajina u sastavu Srbije ne može da dobije kredite od Svetske banke i MMF-a, a zapadne zemlje više ne žele da ga finansiraju iz svojih budžeta. Krajem 2005. godine Ahtisari je posle jednog takvog razgovora u Vašingtonu izjavio da su mu, uoči preuzimanja mandata specijalnog izaslanika, predstavnicni Svetske banke preneli da Kosovo ima prirodne resurse, pre svega rezerve lignita za 50 do 70 godina, čije bi bolje iskorišćavanje moglo da bude osnov ekomomske održivosti pokrajine. "Jer, ne može se očekivati da međunarodna zajednica zauvek finansira Kosovo", rekao je tada Ahtisari.

Ministar finansija i privrede u prelaznoj vladi Kosova Haki Satri u utorak je rekao prištinskim medijima da će Kosovo, posle utvrđivanja statusa, preuzeti sve međunarodne obaveze koje mu pripadaju. "Želimo da budemo nezavisna država i sve dugove, koji nam pripadaju iz prošlosti, preuzećemo na sebe. Smanjićemo druge naše potrebe, ali ćemo dugove isplaćivati", rekao je Satri.

Međutim, MMF je pre dva dana ocenio da privredna situacija na Kosovu i Metohiji ne vodi ka održivom razvoju, što znači da u ovom trenutku pokrajina, zbog niskog obima industrijske proizvodnje i izvoza, i nedostatka direktnih stranih investicija, nije u stanju da izdržava samu sebe.

Prema oceni MMF-a, osnovni elementi ekonomije Kosova su nejasna struktura prihoda, ogroman deficit spoljne trgovine, proizvodnja gotovo da ne postoji, više od 80 odsto robe se uvozi, a osnovni poreski prihodi su naplata carina i akciza na administrativnim punktovima.

MMF je uradio projekciju oporavka kosovske privrede od 2000. do 2006. godine, koja je bazirana na pretpostavci da bruto-domaći proizvod (BDP) raste po stopi od oko 10 odsto godišnje, što nije ostvareno. Svetska banka je objavila podatak da je do 2004. prosečna stopa BDP-a na Kosovu i Metohiji bila 4,3 odsto godišnje, s tim što je 2001. godine bila 21 odsto, zbog velikog priliva donacija iz inostranstva.