Sprečićemo nagli rast kamata

Novim Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga želimo da trajno uredimo kamatne stope kod gotovo svih vrsta kredita i obezbedimo da korisnicima ne mogu biti naplaćene previsoke kamate koje ne odgovaraju trenutnim tržišnim uslovima. Istovremeno, cilj nam je da sprečimo nagli rast kamatnih stopa naročito kod kredita s promenljivim kamatnim stopama. To je problem s kojim smo se suočili prethodne godine i zbog čega je bilo neophodno doneti privremenu meru kojom su ranije ograničene kamate kod stambenih kredita. Još je rano govoriti na kom će nivou one biti ograničene novim zakonom, ali će svakako biti niže od kamata koje su važile u trenutku donošenja pomenute privremene mere. Ovo u intervjuu za naš list kaže Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije, na pitanje da li stambeni dužnici ne moraju da strepe od Nove godine, do kada važi mera o ograničenju kamata za ovu vrstu zajmova.

Mislim da sve sadašnje i buduće dužnike zanima koji će to biti gornji prag za bankarske kamate preko kojih one neće smeti da idu.

Konkretan model ograničavanja kamatnih stopa pažljivo razmatramo i biće odmeren tako da postignemo pomenute efekte ovakvog zakonskog rešenja – da se spreči da se korisnicima naplaćuju previsoke kamatne stope, ali i da se spreči nagli rast kamatnih stopa.

Da li ćete novim zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga konačno uspeti da zauzdate cenu najskupljeg bankarskog proizvoda, kakav je dozvoljeni minus? Na sajtu NBS piše da je prosečna kamata na dozvoljeno prekoračenje 28,49 odsto godišnje.

Predlogom novog zakona prvi put se uvodi ograničenje kamata i na kreditne kartice i dozvoljeni minus, čime ćemo sprečiti upravo ono što je zahtev Direktive EU – da se korisnicima naplaćuju previsoke kamate. Kod ovih ograničenja predviđeno je vezivanje za zakonsku zateznu kamatu, na koju opet direktno utiče referentna stopa NBS. Tako ćemo omogućiti da referentna stopa brže i direktnije utiče na visinu kamatnih stopa kod ovih bankarskih proizvoda.

Zašto baš u ovom trenutku najavljujete ograničenje visine kamata? Da li su razlog visoki profiti koje banke ovde ostvaruju?

Motiv za svaku našu odluku jeste da olakšamo život i poslovanje svim našim građanima i privredi. I ove propise donosimo kako bismo zaštitili životni standard naših građana. Nesporno je da banke u ambijentu povećanih referentnih kamatnih stopa posluju profitabilno, i to nije slučaj samo kod nas, ali je ujedno i potvrda da je uprkos svim izazovima iz međunarodnog okruženja obezbeđena stabilnost bankarskog sektora. Na rast dobiti banaka najviše je uticao rast neto prihoda po osnovu kamata uzrokovan zaoštravanjem monetarnih politika NBS, ali i ECB-a. Istovremeno, treba pomenuti da, i u takvim uslovima, i u domaćoj privredi postoje sektori čije su stope prinosa više ili uporedive s bankama.

Banke se do sada nikada nisu javno usprotivile nijednoj vašoj meri koja je ograničavala njihovu zaradu, a to su bili moratorijum za vreme korone i prošlogodišnje zamrzavanje kamate za stambene zajmove. Da li će tako biti i ovoga puta?

Jačanjem stabilnosti finansijskog sektora zajedno s bankama gradimo osnovu za dugoročni privredni rast i obezbeđujemo bolji standard svim našim građanima. Kao i do sada, verujem da će i ovog puta banke pokazati dodatnu spremnost da svoje poslovanje prilagode okolnostima tako da ne ugroze poverenje postojećih i budućih klijenata, čime će sebi obezbediti održivo poslovanje, sigurne prilive i budući rast.

Dva meseca zaredom ste smanjivali referentnu kamatu, što je ocenjeno kao hrabar potez. U četvrtak niste nastavili da je dodatno spuštate. Zašto?

I pored povratka inflacije u granice cilja od maja i očekivanja da će se u tim granicama kretati u naredne dve godine, za koliko projektujemo inflaciju, i dalje je neophodna opreznost monetarne politike. Tu opreznost nalažu pre svega kretanja u međunarodnom okruženju, a među njima već duže vreme povećani geopolitički rizik i njegov uticaj na cene energenata, pre svega nafte, kao i cene drugih primarnih proizvoda. Opreznost je potrebna i zbog izgleda za globalnu inflaciju, koji ukazuju da će njeno usporavanje biti postepenije nego što se prethodno očekivalo. Takođe, oprezni smo i zbog neizvesnog uticaja vremenskih prilika na ovogodišnju i globalnu i domaću poljoprivrednu sezonu.

Kakve su vaše prognoze u pogledu inflacije, tačnije kada će poskupljenja prestati da nas iznenađuju, da ne kažem nerviraju?

Povremenih i jednokratnih poskupljenja pojedinih proizvoda i usluga će biti i dalje, ali će ona sigurno biti manje učestala i manjeg intenziteta nego u prethodne dve godine. Primer toga je rast cena kafe i kakaoa na svetskom tržištu zbog slabijeg roda pod uticajem nepovoljnih vremenskih prilika, što se odrazilo i na cene na domaćem tržištu. Pored toga jednokratno se koriguju i cene pojedinih usluga. Ova povećanja cena se mogu odraziti na nešto višu julsku inflaciju, ali ne u meri da se ona nađe izvan granica dozvoljenog odstupanja od cilja.

Pad kamata ima i jednu lošu stranu, a to je da one na štednju uveliko idu nadole. Neki bi rekli da banke brzo reaguju smanjenjem i povećanjem cene novca samo kada je to u njihovom interesu. Šta vi kažete na to?

Smer kretanja kamatnih stopa na kredite i depozite po pravilu bi trebalo da bude isti, ali se kamate na kredite i depozite retko kada kreću potpuno usklađeno, posebno imajući u vidu da krediti po pravilu imaju dužu ročnost. To je karakteristično za sve finansijske institucije u svetu. Svojim merama nastojimo da obezbedimo da to smanjenje ili povećanje bude što je usklađenije moguće, vodeći pri tome računa da sva prilagođavanja kamatnih stopa budu zasnovana na tržišnim principima.

Sve najveće centralne banke poslovale su s gubitkom u prošloj godini, ECB, FED, Bundesbanka, Japanska i Holandska centralna banka… NBS u plusu. Kako to?

Tokom 2023. godine većina centralnih banaka je da bi smanjila inflaciju i ostvarila svoj osnovni cilj – stabilnost cena, nastavila da vodi restriktivnu monetarnu politiku. Troškovi takve politike su bili značajni i negativno su se odrazili na rezultate poslovanja centralnih banaka, koji su pogoršani u odnosu na prethodne godine. U slučaju NBS, značajno povećani rashodi kamata po osnovu sprovođenja monetarnih operacija više su nego nadomešteni povećanjem prihoda od kamata po osnovu plasiranja sredstava deviznih rezervi. To govori o našem adekvatnom upravljanju deviznim rezervama i niskom kamatnom riziku u neizvesnim okolnostima. Na ovaj način NBS je ostvarila pozitivan neto rezultat, pre efekata kursnih razlika, u 2023. godini od 17,6 milijardi dinara i tako omogućila da u skladu sa zakonski predviđenom raspodelom 12,3 milijarde bude uplaćeno u budžet Srbije.

Koja je cena stabilnosti dinara? Koliko ste deviza povukli s tržišta ove godine, a koliko u poslednjih, recimo, sedam godina?

Mislim da je primerenije reći da se radi o rezultatu postignute i očuvane stabilnosti dinara jer relativna stabilnost kursa ima važnu ulogu u ostvarenju naših osnovnih ciljeva: cenovne i finansijske stabilnosti, ali i rastu izvoza, profitabilnosti privrede... Činjenica je da su poslednjih godina preovladavale neto kupovine deviza usled pritisaka na jačanje dinara uzrokovanih odličnim makroekonomskim rezultatima i povoljnim platnobilansnim kretanjima, poput priliva stranih direktnih investicija. Ove godine NBS je neto kupila preko 1,6 milijardi evra, a od 2017. godine ukupna neto kupovina iznosi preko 10,5 milijardi, čime su devizne rezerve uvećane na nove rekordne nivoe.

Počeli ste treći mandat na čelu NBS. Da li ste vi, uzimajući u obzir i predstojeći period, guverner s najdužim stažom u novijoj istoriji?

Tako kažu istorijske činjenice. Jedini guverner s dužim stažom u istoriji Narodne banke Srbije bio je Đorđe Vajfert.

S obzirom na to da ste već dugo guverner, na koja ste dostignuća i svoja i centralne monetarne institucije najviše ponosni?

Mesto guvernera prihvatila sam kao dužnost da radim dobre i korisne stvari za državu i za naše građane. Tokom svih ovih godina menjali su se uslovi u kojima smo sprovodili ekonomsku politiku, ali ona ljudska načela i želja da radimo isključivo u interesu naših građana ostali su uvek isti, nepromenjeni, i to je ono na šta sam najviše ponosna. Ponosna sam što su sada prve asocijacije na Narodnu banku Srbije stabilnost i poverenje, koji su važni i potrebni svima – državi, građanima, privrednicima, investitorima, uvoznicima, izvoznicima, dužnicima, štedišama... Ponosna sam i što sve svoje ciljeve ostvarujemo zajednički s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i u koordinaciji s Vladom Srbije, jer je to jedini način da imamo rezultate.