Može li azerbejdžanski gas da zameni ruski

Rast evropskih veleprodajnih cena gasa tokom proteklih nekoliko meseci mogao bi podstaknuti tamošnju privredu da se naredne zime prebaci na ugalj za proizvodnju električne energije, preneo je Rojters prognoze eksperata iz rukovodstva londonske robne berze (LSEG). To i ne čudi ako se zna da su cene gasa porasle gotovo 40 odsto od najnižeg nivoa 23. februara.

S druge strane, Evropska unija cilja zabranu uvoza ruskog gasa do 2027, uprkos činjenici da skoro polovina ovih isporuka u Evropu i dalje prolazi kroz Ukrajinu, ukupno 13,7 milijardi kubnih metara u 2023. Dok EU razmatra mogućnost uključivanja Azerbejdžana u budući tranzitni sporazum, sadašnji petogodišnji sporazum o tranzitu gasa između Rusije i Ukrajine ističe do kraja 2024. godine, što izaziva zabrinutost u vezi s budućim protokom ovih količina prirodnog gasa. „Ristad enerdži” predviđa da će ruski gas morati da se preusmeri u Evropu alternativnim putevima, što će zahtevati dodatnih 7,2 milijarde kubnih metara tečnog prirodnog gasa (LNG) godišnje da bi se zamenio gas koji prolazi kroz Ukrajinu. Kada prestane rusko-ukrajinski sporazum o tranzitu, jedini alternativni putevi snabdevanja za zemlje Centralne i Istočne Evrope biće Balkanski tok i ulazna tačka Horgoš između Srbije i Mađarske.

Upitan da li Srbija na bilo koji način može da se nađe na mukama, mada gas stiže Balkanskim tokom, Miodrag Kapor, energetski analitičar, kaže za „Politiku” da na cenu roba i usluga utiču i drugi faktori. Konkretno kod cene prirodnog gasa to su popunjenost skladišta, klimatske prilike, raspoloživost energije iz obnovljivih izvora energije, ali sve više i geopolitičke prilike.

– Treba imati u vidu da je cena prirodnog gasa danas za otprilike 80 odsto niža nego što je to bila tokom rekordne druge polovine 2022. godine. Dakle, ne bi trebalo da očekujemo značajnija pomeranja cena prirodnog gasa u narednom periodu. Ipak pre svega zbog geopolitičkih okolnosti, odstupanja su svakako moguća – kaže Kapor.

Iako je EU smanjila uvoz prirodnog gasa iz Ruske Federacije sa 40 do današnjih 13 odsto, pojedine države poput Austrije, Mađarske, Slovačke i Srbije ostale su na skoro istom nivou zavisnosti od ruskog uvoza kao i pre zvaničnog početka ruske agresije na Ukrajinu. Nije naravno slučajno da su upravo te države percipirane kao „slabe” karike u kolektivnoj podršci Zapada Ukrajini. One i jesu potencijalno najranjivije ukoliko bi došlo do prekida isporuka tranzita ruskog gasa kroz ukrajinske gasovode.

– Izuzev Mađarske, navedene države imaju alternativni pristup snabdevanju koji bi skoro u potpunosti mogao da nadomesti manjak snabdevenosti prirodnim gasom pre svega preko Nemačke (Moldavija preko Rumunije). Mađarska može da primi određene dodatne količine gasa preko Srbije, međutim, problem je limitirani kapacitet na ulaznoj tački na Horgošu. Za ostatak evropskog kontinenta, što uključuje i Srbiju, dodatne količine LNG-a kao i prirodnog gasa iz Azerbejdžana trebalo bi da budu dovoljne u narednom periodu. Treba da imamo u vidu da Azerbejdžan ima mogućnost uvoza dodatnih količina prirodnog gasa iz Rusije ukoliko nastane potreba za izvozom dodatnih količina u Evropu – ističe Kapor.

Uzimajući u obzir da najnoviji 14. paket sankcija EU ka Rusiji uključuje i zabranu reeksporta njenog LNG-a u EU, na dostupnost prirodnog gasa za evropski kontinent će uticati i brzina izgradnje dodatnih kapaciteta terminala LNG-a, koja je u toku, kao i ishod izbora u SAD i potencijalna odluka o „odmrzavanju” sklapanja novih izvoznih isporuka LNG-a, ističe Kapor.

Dr Vojislav Vuletić, stručnjak za gas, kaže da treba da slavimo što smo izgradili gasovod Turski tok, kojim sada dobijamo gas iz Rusije, inače bi i dalje zavisili od Ukrajine. On je, kaže, vrlo skeptičan da će tečni prirodni gas LNG iz Azerbejdžana moći da pokrije nadolazeći rast potreba za gasom.

– Toliko je bilo priča o raznim gasnim poljima od Izraela preko Ruminije i ispostavilo se da su sve to bile prazne priče. Vrlo sam skeptičan prema ovakvoj energetskoj politici EU. Pitanje je trenutka kada će morati da priznaju da ne mogu bez ruskog gasa, kog jedino ima dovoljno – kaže Vuletić i dodaje da Srbija nema potrebe da u ovom času razmišlja o poskupljenju gasa, budući da se cena menja na devet meseci u skladu s rastom cene nafte.