Prozor nije pao...

Kada pasionirani lovac na takozvanu visoku divljač postane lovina to nije nimalo zgodno. Međutim, valjevskom industrijalcu Vidoju Vujiću, to se pre dva dana desilo. Jake žandarmerijske snage, doduše uz sudske naloge i rešenja, a u potrazi za haškim beguncem Ratkom Mladićem, do detalja su pretresle njegovu porodičnu kuću i fabriku PVC stolarije, preciznije Vujićevih prozora „koji gledaju u budućnost”.

Posle višečasovnog „češljanja” od generala Mladića, ili nekog sličnog njemu, nije bilo ni traga ni glasa. „Prozor, nije pao”. Ali, kroz poluzamagljena stakla ipak se moglo videti da ni policija kao ni industrijalac Vujić, nisu džabe „krečili”. Vidoje Vujić je konačno, posle dužeg „pečata” da šuruje sa haškim beguncima, dobio priliku da javno i odgovorno kaže da nikada u životu nije upoznao, sreo niti video Ratka Mladića. Njegova saznanja „o tom gospodinu” bila su samo iz medija. Jedino je, dodao je, pre godinu dana upoznao Ratkovog sina Darka sa čijom firmom njegova kompanija ima poslovni aranžman u vezi sa prozorskom galanterijom i koji je od avgusta pod lupom svih mogućih inspekcija. I pored upornog izgaranja kontrolora, Vidoje Vujić tvrdi, da je u ovom poslu sve čisto.

Sa druge strane ni policajci iz Valjeva nisu otišli praznih šaka. Sa sobom su odneli 13 fotografija iz porodičnog albuma i Vujićev mobilni telefon sa karticom. U izboru kolor fotografija policajcima su se najviše „svidele” one iz lova na kojima je gazda Vujić bio u društvu sa srpskim generalima Pavkovićem, Ojdanićem i Krstićem kojima su društvo pravili Momčilo Krajišnik i Luka Karadžić, rođeni brat uhapšenog i Hagu izručenog Radovana. Svi oni su, kazao je Vujić, bili njegovi poznanici iz lova dok su Luka i Momčilo u više navrata dolazili u njegovu fabriku.

U fabrici i ispred njenih kapija, dok je trajala policijska akcija, uz zaposlene neprijatno su se osećali i stranci koji su stajali u dve grupe. Jednu su činili poslovni partneri iz Holandije, a drugu novinari. Holanđani su uspeli dosta brzo da se „izvuku” iz ove nelagode dok je za „razbijanje”, odnosno udaljavanje valjevskih i pridošlih novinara bila angažovana omanja interventna jedinica. Tek kada je jedna beogradska koleginica telefonom pozvala ministra policije Ivicu Dačića, novinari su nastavili „normalno” da rade.

Sreća je, kaže jedna narodna mudrost, kada u lovu promašite zeca, a ubijete lava. U poslednjem od tri lova na haškog optuženika i begunca generala Ratka Mladića, u valjevskom kraju, koji se ovde jedno vreme skrivao, nije bilo zečeva, srndaća niti lavova. Stvar su „izvadili” Vujićevi prozori kroz koje se moglo videti da je sve izmaklo za dlaku. Toga će se dugo sećati valjevski žurnalisti, ali i ponajviše industrijalac Vidoje Vujić, koji je još pre dva meseca dobio dojavu, zamislite, čak iz Zagreba da se pripremi za policijsku „posetu” koja se i obistinila.