Odlazak svetskog intelektualca

U Beogradu nas je 13. avgusta u devedeset drugoj godini napustio naš istaknuti lingvista i borac za ljudska i jezička prava, profesor Filološkog fakulteta Ranko Bugarski. On je u široj javnosti decenijama poznat kao stručnjak za sociolingvistička pitanja i žargon, a među svojim kolegama kao čovek koji je prostore nekadašnje Jugoslavije upoznao sa savremenim lingvističkim teorijama i pitanjima, koje se tiču odnosa jezika i čoveka, mišljenja i društva.

Na početku svoje plodne naučne karijere bavio se strukturom savremenog engleskog jezika, a posebno predlozima, a potom i teorijskom i primenjenom lingvistikom, kontrastivnom gramatikom, sociolingvistikom, teorijom prevođenja i istorijom lingvistike, o čemu svedoče naslovi njegovih brojnih knjiga: „Jezik i lingvistika”, „Jezik u društvu”, „Uvod u opštu lingvistiku”, „Žargon”, „Jezik i kultura”, „Evropa u jeziku”, „Jezik i identitet”. Profesor Bugarski je uveo strukturalizam, čomskijansku generativnu gramatiku i kognitivnu lingvistiku u naše naučne krugove. Bio je svetski intelektualac, predavao na više kontinenata, član Evropske akademije nauka i umetnosti (Salcburg) i ekspert Saveta Evrope za regionalne i manjinske jezike. Zahvaljujući njemu na Filološkom fakultetu je osnovana Katedra za lingvistiku, gde su studenti još devedesetih godina prošlog veka mogli da prate najsavremenije kurseve iz svih lingvističkih predmeta.

Koliko je profesor Bugarski dobro poznavao najpoznatije svetske lingviste i uticao na tokove ove nauke u svetu vidi se iz njegovih memoara „Putopis po sećanju” iz 2014. godine. Za nas studente bio je u rableovskom smislu pravi bezdan znanja o jeziku. Na svako predavanje donosio je knjige iz lične biblioteke koje je svako ko je imao nameru da se ozbiljno bavi jezikom morao da pročita, a svoje časove često je pretvarao u prave debate. U vreme kada još nismo koristili internet i kada su, zbog ratova, granice naše zemlje bile zatvorene bio je živa biblioteka, um koji nas je spajao sa modernim naučnim tokovima. I više od toga: njegova očaranost jezikom bila je zarazna: svako ko je sarađivao s njim znao je koliko su dragocene i inspirativne konsultacije u njegovom kabinetu na drugom spratu Filološkog fakulteta i koliko je profesor spreman da čuje i komentariše ideje svojih poslediplomaca, da ih ohrabruje i kritikuje, izvlačeći iz njih ono najbolje. Bio je vrlo zahtevan, engleski krut ali veoma duhovit, neumoran u svojoj posvećenosti radu i uvek znatiželjan da sazna šta mlade kolege stvaraju i da ih uputi u nekog poznatog autora.

Raspad Jugoslavije i prisilan nestanak srpskohrvatskog jezika duboko su ga pogodili. Kao stručnjak u svojim tekstovima nastojao je da ukaže na opasnosti nacionalizma i šovinizma i na potrebu okrenutosti svetu i slobodi. Ali čak i oni koji su mu osporavali manjak patriotizma nisu mu mogli osporiti znanje i talenat. Ranko Bugarski je ceo svoj dugi životni i radni vek posvetio otkrivanju tajne jezika i svemu što ovaj fenomen nosi sobom. Svi mi koji smo u neku ruku nastavljači njegovog dela svakodnevno ćemo se, pišući svoje radove, sećati njegovih opaski, ideja i pitati se šta bi on rekao da je mogao da ih pročita. Svojim delom profesor Bugarski pripada večnosti.

Tijana Ašić, profesor opšte lingvistike i francuskog jezika na Filološkom fakultetu u Beogradu