„Batut": u Srbiji nema registrovanih slučajeva majmunskih boginja, nadzor na snazi

Na teritoriji Srbije nema registrovanih slučajeva majmunskih boginja, odonosno Mpoks, a nadzor nad tim virusom je na snazi neprekidno od 2022. godine, saopštili su danas iz Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".

U odgovoru Tan‌jugu, iz Batuta su napomenuli da je nadzor nad Mpoks uspostavljen 2022. godine i da je neprekidno na snazi, a da od tada nije bilo registrovanih slučajeva u Srbiji.

"Nadzor nad Mpoks u našoj zemlji sprovodi se od 2022. godine, u skladu sa stručno metodološkim uputstvom, sa ciljem da se brzo identifikuju slučajevi, klasteri (grupisanje obolelih) i izvor infekcije kako bi se obezbedilo optimalno lečenje, izolacija slučajeva, identifikovanje kontakata i njihov nadzor, kao i u cilju primene mera za sprečavanje i suzbijanje infekcije. Testiranje prisustva virusa majmunskih boginja vrši se PCR metodom, a u našoj zemlji obavlja se u Nacionalnoj referentnoj laboratoriji za arboviruse i hemoragične groznice Instituta za virusologiju, vakcine i serume Torlak, u skladu sa stručno metodološkim uputstvom", navode iz Batuta.

Objasnili su da simptomi Mpoks obično uključuju povišenu telesnu temperaturu, intenzivnu glavobolju, bolove u mišićima, bol u leđima, slabost, manjak energije, otečene limfne žlezde, najčešće na vratu, u pazuhu i/ili u preponama i kožni osip ili lezije na koži.

Osip obično počinje u roku od jednog do tri dana od početka povišene telesne temperature i može biti koncentrisan na licu, dlanovima i tabanima. Mnogi pacijenti imaju atipični osip koji počinje u genitalnoj ili perianalnoj oblasti, na ustima, i može se pojaviti u različitim fazama razvoja. Čak i jedna ili dve lezije na koži mogu da ukazuju na infekciju virusom Mpoks.Simptomi mogu nestati sami od sebe za dve do četiri nedelje", dodali su.

Iz Batuta takođe ukazuju da lezije kože mogu biti malobrojne ili se pak pojavljuju u velikom broju, kao i da mogu biti veoma bolne ili praćene svrabom. Rane u ustima ili otečene limfne žlezde mogu otežati uzimanje hrane ili pića što dovodi do dehidracije ili neadekvatne ishrane, a neki ljudi moraju biti hospitalizovani da bi se ublažio bol ili sprečile komplikacije (sekundarne bakterijske infekcije, upala pluća, sepsa, zapaljenje mozga i infekcije rožnjače sa mogućim gubitkom vida) koje se mogu pojaviti.

"Glavna strategija prevencije Mpoks je podizanje svesti o faktorima rizika i edukacija ljudi o merama koje se mogu preduzeti u cilju smanjenja izloženosti virusu. Smanjenje rizika od prenošenja virusa sa čoveka na čoveka i kontrola pojave epidemije podstiče se kroz epidemiološki nadzor i brzu identifikaciju novih slučajeva obolevanja", navode iz Batuta. Napominju da je važna mera suzbijanja infekcije izolacija zaraženih pacijenata, bilo u zdravstvenim ustanovama ili kućnim uslovima, a da je potrebno da izolacija traje do povlačenja svih kožnih lezija, prenosi Tanjug.

Na pitanje o prisustvu korona virusa u Srbiji i da li se povećava broj pacijenata sa teškom kliničkom slikom, iz Batuta su kazali da je ove godine letnji talas kovida-19 u celoj Evropi počeo nekoliko nedelja ranije nego prošle, ali za sada ima iste sve ostale karakteristike (trend porasta, broj obolelih, hospitalizovanih i umrlih osoba).

"Većina obolelih ima blagu do srednje tešku kliničku sliku bolesti koja ne zahteva bolničko lečenje, već se uspešno leči kod kuće uz mirovanje i simptomatsku terapiju. U protekloj nedelji je urađeno 3.094 testova i dobijeno je 1.040 pozitivnih nalaza", naveo je Batut.