Ko ko­ga uči de­mo­kra­ti­ji, a ko je ošamućeni bokser

Uza­jam­na ne­tr­pe­lji­vost li­de­ra opo­zi­ci­je, pa udar­ci no­gom is­pod sto­la i me­dij­ska pod­me­ta­nja da su nji­ho­vi do­ju­če­ra­šnji po­li­tič­ki part­ne­ri u stva­ri sa­rad­ni­ci vla­sti, ak­tu­el­ni u vre­me jun­skih iz­bo­ra, ma­lo su mi­nu­li, ali su opo­zi­ci­ju „pro­bu­di­li” let­nji pro­te­sti pro­tiv ru­da­re­nja li­ti­ju­ma i su­o­či­li ih sa sta­rim po­li­tič­kim am­bi­ci­ja­ma. Po­no­vo je ak­tu­e­li­zo­va­na te­ma o pred­vo­đe­nju pro­te­sta i go­to­vo da ne pro­đe ni­je­dan in­ter­vju da ne­ko iz opo­zi­ci­je u ne­ga­tiv­nom ili čak iro­nič­nom kon­tek­stu ne go­vo­ri o svo­jim ko­le­ga­ma, uz saplitanja i razmirice.

Isto­ri­čar Mi­lan St. Pro­tić oce­nio je da se si­tu­a­ci­ja u Sr­bi­ji ma­lo uz­bur­ka­la s pro­te­sti­ma pro­tiv li­ti­ju­ma i is­ti­če da vid­no ne­do­sta­je po­li­tič­ka ar­ti­ku­la­ci­ja ovih sku­po­va. Iz­gle­da mu da se opo­zi­ci­o­ne stran­ke na­la­ze u nok­da­u­nu po­sle iz­bo­ra u de­cem­bru i ju­nu, „s tim sa­mo­u­bi­lač­kim po­te­zom ko­ji su po­vu­kli i sto­ga do­ži­ve­li ka­ta­stro­fa­lan po­raz u ju­nu, oni od to­ga ne mo­gu da se opo­ra­ve”. On je za TV N1 iz­ja­vio da se opo­zi­ci­ja „kao oša­mu­će­ni bok­ser dr­ži za ko­nop­ce, za ono što im je si­gur­no pod na­vod­ni­ci­ma, a to su me­sta u par­la­men­tu, jer tu su na si­gur­nom tlu, ako is­ko­ra­če iz to­ga, bo­je se da će bi­ti i go­re ne­go ra­ni­je”, na­vo­de­ći da se opo­zi­ci­ja bo­ji da bi se mo­žda gnev na­ro­da mo­gao okre­nu­ti pro­tiv njih.

Kao da po­no­vlje­ni be­o­grad­ski iz­bo­ri na ko­ji­ma je ube­dlji­vu po­be­du od­ne­la li­sta SNS-a ni­su bi­li dru­gog ju­na, deo opo­zi­ci­je je od­lu­čio da se sa­da or­ga­ni­zu­je i re­or­ga­ni­zu­je. Jed­na od ulo­ga je pri­pa­la upra­vo Mi­la­nu St. Pro­ti­ću i Ni­ko­li Jo­va­no­vi­ću, ko­ji je ostao za­pam­ćen po uvre­dlji­vim i ne­pri­stoj­nim ko­men­ta­ri­ma pro­tiv nje­go­vog ta­da­šnjeg li­de­ra Vu­ka Je­re­mi­ća, ali i Ma­ri­ni­ke Te­pić. Pro­tić i Jo­va­no­vić su pred­sta­vi­li po­če­tak kam­pa­nje „Be­o­grad ne mo­že da če­ka”, ko­ju će, ka­ko su re­kli, či­ni­ti vi­še struč­nih or­ga­ni­za­ci­ja, udru­že­nja gra­đa­na i sin­di­ka­ta.

I osta­tak opo­zi­ci­je kao da je kre­nuo u kam­pa­nju. Pi­ta­nje je, me­đu­tim, ko­li­ko ono što sa­op­šta­va­ju jav­no­sti li­či na po­li­tič­ke ide­je, ja­snu stra­te­gi­ju i da li u pr­vi plan mo­gu da is­tak­nu ono što su oni ura­di­li ka­da su bi­li na vla­sti ili ko­je pred­lo­ge su­ge­ri­šu da bi bi­lo bo­lje ura­di­ti.  Na broj­nim pro­te­sti­ma su mo­gli da se pri­me­te pred­stav­ni­ci opo­zi­ci­je, ali se još ni­ko ni­je ohra­brio da se obra­ti pri­sut­ni­ma. To je na­vod­no po­ku­šao li­der Eko­lo­škog ustan­ka Alek­san­dar Jo­va­no­vić Ću­ta na sku­pu u Va­lje­vu, ali do to­ga ni­je do­šlo.

Da ne bi do­ži­ve­li slič­nu sud­bi­nu, pred­stav­ni­ci opo­zi­ci­je naj­ra­di­je go­stu­ju u me­di­ji­ma ko­ji va­že za opo­zi­ci­o­ne, pa je ta­ko ne­dav­no ko­pred­sed­nik Ze­le­no-le­vog fron­ta Ra­do­mir La­zo­vić po­no­vo otvo­rio sta­ru pred­iz­bor­nu „ra­nu” o od­no­su ZLF sa Dra­ga­nom Đi­la­som, ko­ja se od­no­si­la na iz­la­zak na bi­ra­li­šta u ju­nu. Go­vo­rio je o mo­men­tu ka­da je Đi­las u ko­a­li­ci­ji pre­gla­san po­vo­dom pi­ta­nja iz­la­ska na jun­ske iz­bo­re i da ni­je mo­gao da pod­ne­se što je bio u ma­nji­ni, pa je, ka­ko na­vo­di La­zo­vić, po­ce­pao ko­a­li­ci­ju, ume­sto da pri­hva­ti vo­lju ve­ći­ne.

„Mi smo za­i­sta do­bro sa­ra­đi­va­li, pa i oko stva­ri oko ko­jih se ne sla­že­mo jer je ZLF po­što­vao sva­ku od­lu­ku ve­ći­ne u ko­a­li­ci­ji. Čim je do­šlo do si­tu­a­ci­je da su oni u ma­nji­ni i da tre­ba da se pri­la­go­de ve­ćin­skom sta­vu, do­šlo je do pu­ca­nja. Na­ža­lost, to go­vo­ri i da u opo­zi­ci­ji ima onih ko­ji tre­ba da uče o de­mo­kra­ti­ji. Uosta­lom, po­gub­nost ove usi­lje­ne od­lu­ke da ne­gde boj­ko­tu­ju, ne­gde iz­la­ze na iz­bo­re vi­de­la se u re­zul­ta­tu, jer smo svi za­jed­no iz­gu­bi­li”, na­veo je La­zo­vić, do­da­ju­ći da uz svu do­bru vo­lju ipak ne mo­že da raz­u­me ka­ko to jed­ne iz­bo­re boj­ko­tu­je­te, ali sa­mo u jed­nom gra­du, jer ne­ma iz­bor­nih uslo­va, a u isto vre­me iz­la­zi­te na iz­bo­re u dru­gim gra­do­vi­ma, a od­mah na­kon to­ga po­zi­va­te na no­ve iz­bo­re.

Pret­hod­no, Đi­las je iz­ja­vio da „ne­ma dru­ge mo­guć­no­sti za pro­me­nu vla­sti osim po­be­de na iz­bo­ri­ma” i da zbog to­ga nje­go­va stran­ka zah­te­va „da u rad­nu gru­pu oko pro­me­na iz­bor­nih uslo­va uđu pred­stav­ni­ci mi­si­je ODI­HR-a i pred­stav­ni­ci Evrop­skog par­la­men­ta”. Na pi­ta­nje da li bi uče­stvo­vao na jun­skim iz­bo­ri­ma da je znao da će vlast po­sle njih da oži­vi pro­je­kat „Ja­dar”, ka­že da ne bi ni ta­da i da su ko­a­li­ci­ja „Sr­bi­ja pro­tiv na­si­lja”, No­vi DSS, POKS i „Pro­glas” osta­li ver­ni do­go­vo­ru da „ne idu na iz­bo­re bez pro­me­nje­nih iz­bor­nih uslo­va”. „Na­ža­lost, ne­ke ko­le­ge su se opre­de­li­le za dru­gi vid bor­be, ali ne že­lim da se vra­ćam u pro­šlost jer će­mo se mno­go za­me­ri­ti jed­ni dru­gi­ma”, po­ru­čio je on. Ka­zao je i da uli­ca slu­ži za pri­ti­sak na vlast, da se na­te­ra­ju da pri­hva­te ne­ke stva­ri i uči­ne ustup­ke”, ali da se „na uli­ci vlast ne me­nja”.

Po­li­tič­ki ana­li­ti­čar De­jan Vuk Stan­ko­vić, me­đu­tim, ka­že da je ve­o­ma pri­met­no da je ce­lo­kup­na opo­zi­ci­ja te­ži­šte svo­je kam­pa­nje sa iz­bor­nih uslo­va pre­ba­ci­la na pri­ču o li­ti­ju­mu. Za „Po­li­ti­ku” is­ti­če da je „an­ti­li­ti­jum­ska re­vo­lu­ci­ja”, u či­jim pr­vim re­do­vi­ma je opo­zi­ci­ja, jed­na lo­ša ak­tiv­nost i da na­šoj ze­mlji na­no­si mno­go šte­te. Na­vo­di da je reč o in­ve­sti­to­ru ko­ji je spre­man da in­ve­sti­ra ne­ma­li no­vac i da je tu već 20 go­di­na, kao i da je ulo­že­na ogrom­na po­li­tič­ka, me­dij­ska i dru­štve­na ener­gi­ja da se blo­ki­ra naj­ve­ća stra­na di­rekt­na in­ve­sti­ci­ja za po­sled­njih če­tvrt ve­ka.

„Ni­jed­nog tre­na ni­ko od de­žur­nih kri­ti­ze­ra ni­je po­sta­vio pi­ta­nje da li sto­pi­ra­nje pro­jek­ta ’Ja­dar’ kao epi­log ima ru­še­nje raz­voj­nog po­ten­ci­ja­la ze­mlje za­sno­va­nog na na­uč­no-teh­no­lo­škom na­pret­ku i ra­stu­ćim po­tre­ba­ma evrop­skog tr­ži­šta za elek­tri­fi­ka­ci­jom vo­znog par­ka u kon­tek­stu kli­mat­skih pro­me­na, su­štin­ski neo­p­hod­nih sa­vre­me­nom sve­tu”, ka­že Stan­ko­vić i do­da­je da opo­zi­ci­ja, ume­sto pro­na­la­že­nja ja­ke po­li­tič­ke te­me, „kao da se vr­ti oko se­be” bez ika­kvih kon­struk­tiv­nih pred­lo­ga po pi­ta­nju za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne. „Za­to su i oštro po­de­lje­ni i su­kob iz­me­đu njih ti­nja odav­no pa pred­la­žu ne­što što ni­ko u Evro­pi ni­je ura­dio, a to je uvo­đe­nje mo­ra­to­ri­ju­ma na is­ko­pa­va­nju li­ti­ju­ma”, is­ti­če on.

Oce­nju­je da je to sa­da nji­ho­va po­li­tič­ka stra­te­gi­ja ko­ja će se lo­še od­ra­zi­ti na po­li­tič­ke šan­se opo­zi­ci­je na ne­kim na­red­nim iz­bo­ri­ma, iako im sa­da do­no­si ne­ke po­li­tič­ke po­e­ne, ali će se lo­še od­ra­zi­ti i na bu­du­će in­ve­sti­to­re, uz do­zu ne­si­gur­no­sti za one ko­ji već po­slu­ju ov­de. Do­da­je da će za­plet bi­ti dnev­no­po­li­tič­ki jer se sve de­ša­va u za­ča­ra­nom kru­gu pro­pa­gan­de i po­li­ti­ke in­ci­den­ta. Ka­že da ko ne ve­ru­je, mo­gao bi pre­ko dru­štve­nih mre­ža da po­slu­ša šta o ovoj te­mi go­vo­re pred­stav­ni­ci opo­zi­ci­je i da se iz to­ga mo­gu la­ko shva­ti­ti nji­ho­vi mo­ti­vi, am­bi­ci­je i po­li­tič­ka oče­ki­va­nja ko­ja ni­su ma­la.