Pobeda AfD-a uzdrmala Šolca

Krajnja desnica je ostvarila prvu pobedu na izborima za nemački pokrajinski parlament od Drugog svetskog rata.

Alternativa za Nemačku (AfD) u Tiringiji je osvojila skoro trećinu glasova, a u Saksoniji završila na drugom mestu dobivši procenat manje od Hrišćansko demokratske unije (CDU). Istorijski uzlet AfD započet još na evropskim izborima izazvao je pravu uzbunu u vladi Olafa Šolca. Sve tri stranke vladajuće koalicije ‒ SPD, liberali (FDP) i Zeleni, zajedno nisu osvojile ni polovinu glasova koliko je dobio AfD. Liberali nisu ušli ni u jedan lokalni parlament. Zeleni su jedva prešli cenzus u Saksoniji, a socijaldemokrate koje su se provukle, bile su nadomak neviđene političke sramote.

„Dojče vele” konstatuje da su ovakvi rezultati opomena nemačkoj vladi. Ankete već duže vreme pokazuju da je velika većina građana, ne samo na istoku zemlje, nezadovoljna radom vladajuće koalicije.

Posle izbornog fijaska, a uoči novog lokalnog odmeravanja snaga u Brandenburgu 22. septembra, u javnosti se glasnije postavlja pitanje da li je Olaf Šolc podobna ličnost da vodi SPD na savezne izbore sledeće godine. Za sada još nema zvaničnih komentara, ali ako bi SPD i u Brandenburgu, u kojem vlada od 1990. godine, loše prošao, u prvi plan bi umesto Šolca mogao da iskoči sve popularniji ministar odbrane Boris Pistorijus.

Kancelar Olaf Šolc rezultate izbora u dve pokrajine naziva gorkim i zabrinjavajućim, dok Valeri Hajer, predsednica liberalne grupacije Obnovimo Evropu upozorava: „Mračan dan za Nemačku je mračan dan za Evropu.”

„Naša se zemlja ne može i ne sme naviknuti na ovo. AfD šteti Nemačkoj. Slabi ekonomiju, deli društvo i uništava ugled naše zemlje”, kaže Šolc za Rojters, čiji je SPD jedini iz tročlane vladajuće „semafor” koalicije prešao izborni prag od pet odsto u oba lokalna parlamenta.

Kopredsednica AfD Alis Vajdel poručuje da je njena stranka, koja je u Tiringiji prvoplasirana sa 32,8 odsto glasova, a u Saksoniji na drugom mestu sa 30,6, odmah iza CDU, ostvarila istorijski rezultat: „Ovo je prvi put da smo postali najjača snaga na državnim izborima. Bez nas stabilna vlada više uopšte nije moguća. To je rekvijem za ovu koaliciju u Berlinu. Vladajuća koalicija treba da se zapita da li uopšte može da ostane na vlasti. A najkasnije nakon izbora u Brandenburgu treba da se postavi pitanje prevremenih izbora, jer ovako više ne može.”

Iako u taboru AfD slave, ubedljiva pobeda u Tiringiji bi mogla biti „pirova”. Glavni kandidat AfD za lokalnog premijera Bjorn Heke, koji je na glasanje došao „ladom nivom”, teško da će napravi pokrajinsku vladu. Nijedna od stranaka koje su ušle u lokalni parlament, uključujući i Savez Sare Vagenkhent, koji je završio na trećem mestu, ne želi u vladu sa kontroverznim bivšim nastavnikom istorije koji je ranije kažnjavan zbog korišćenja nacističkog slogana.

AfD, koju su obaveštajne službe u obe pokrajine ranije označile kao „desničarsko ekstremističku”, možda neće moći da bude u izvršnoj vlasti, ali će ipak imati veliku moć. Imaće dovoljno poslanika u lokalnim parlamentima da može da blokira odluke za koje je potrebna dvotrećinska većina, kao što je imenovanje sudija ili najviših bezbednosnih zvaničnika. Danijela Švarcer, članica izvršnog odbora Bertelsman fondacije, smatra da sada postoje velike šanse da obe pokrajine dobiju vlade koje će predvoditi CDU:

„Savez Sare Vagenkhent je postavio uslove za udruživanje sa CDU u Tiringiji ili Saksoniji. Vagenknehtova želi da regionalne vlade podrže neposredne pregovore između Rusije i Ukrajine umesto isporuke oružja Ukrajini, i odbija raspoređivanje više američkih raketa srednjeg dometa u Nemačkoj.

Švarcerova dodaje da je uticaj regionalnih vlada na spoljnu i odbrambenu politiku zemlje vrlo ograničen. Ali efekat ovog strateškog poteza Sare Vagenkhent očito je sračunat da podeli hrišćanske demokrate, najveću opozicionu stranku koja podržava Ukrajinu.

Uspeh ekstremno desne AfD na pokrajinskim izborima u Tiringiji i Saksoniji izazvao je veliku međunarodnu pažnju u svetu i mnogi mediji u Evropi izražavaju zabrinutost za političku stabilnost u Nemačkoj.

Za britanski „Gardijan” uspeh krajnje desnice budi sumnje u uspeh nemačkog ujedinjenja: „Istorijski rezultat u Tiringiji i Saksoniji pokazuje sliku jedne Nemačke čiji se istočni i zapadni regioni sve više udaljavaju jedni od drugih.”

Italijanska „Republika” ide i korak dalje i ocenjuje da je ishod izbora u Saksoniji i Tiringiji „pobeda za Putina”. Stari kontinent, piše rimski dnevnik, „balansira na tankoj ivici mogućeg rata i infarkta demokratije, a istovremeno mora da se hvata ukoštac sa unutrašnjim neprijateljem”.