Poljski ministar bi da obara ruske rakete

Poljska i druge zemlje koje se graniče sa Ukrajinom imaju „dužnost” da obore ruske rakete još na teritoriji Ukrajine pre nego što uđu u njihov vazdušni prostor, kaže poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski.

„Članstvo u NATO-u ne oslobađa članice obaveze da zaštite svoj vazdušni prostor, to je naša ustavna obaveza. Lično mislim da bi to bila opravdana samoodbrana ako rakete krenu u pravcu našeg vazdušnog prostora, jer kad pređu granicu, veliki je rizik da će nekoga povrediti komadi rakete”, kazao je Sikorski u intervjuu za britanski list.

Iako gađanje ruskih ciljeva u vazdušnom prostoru Ukrajine preti da uvuče NATO u rat sa Rusijom, taj predlog već neko vreme iznose ukrajinski zvaničnici, ali ga je poljski ministar odbrane Vladislav Košnjak-Kamiš već nekoliko puta odbio. Sikorski, međutim, smatra da Varšava ima obavezu da obezbedi bezbednost svojih građana, bez obzira na strah da bi presretanja nad ukrajinskom teritorijom mogla da uvuku atlantski savez u rat Rusije protiv Ukrajine.

Poljska je ranije ovog leta potpisala bilateralni bezbednosni sporazum sa Ukrajinom u kojem su se dve zemlje obavezale da ispitaju „izvodljivost mogućeg presretanja ukrajinskih raketa i bespilotnih letelica ispaljenih u pravcu teritorije Poljske, prateći neophodne procedure koje su dogovorile uključene države i organizacije”.

Poljaci podržavaju obaranje ruskih raketa ili neidentifikovanih objekata kao bespilotnih letilica, ali tek ako uđu na teritoriju Poljske, premda premijer Donald Tusk i tu hvali vojsku što je suzdržana i ne obara bezglavo sve što uleti u Poljsku.

Prema anketi poljskog lista „Žečpospolita”, 58 odsto Poljaka izjasnilo se za to da poljska protivvazduhoplovna odbrana obara letilice i rakete koje bi uletele u Poljsku tokom napada Rusije na ciljeve u Ukrajini, čak i kada vojska nije sigurna da li je objekat civilni.

Suprotno tome, Tusk je hvalio suzdržanost vojske koja nije oborila bespilotnu letelicu kada je prošle sedmice uletela iz Ukrajine u Poljsku, 25 kilometara u dubinu njene teritorije, jer vremenske prilike nisu dozvoljavale pouzdanu identifikaciju. Tu letelicu su još u Ukrajini pratila tri poljska radara, ali je posle nestala, i vojska i teritorijalna odbrana od tada bez uspeha tragaju za njom.

Letelica se možda vratila na teritoriju Ukrajine nakon što je verovatno skrenuo sa kursa tokom ruskog masovnog raketnog napada na Ukrajinu. Odlazeći generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg odbacio je predlog Sikorskog, rekavši da se time rizikuje da alijansa „postane deo sukoba”.

Neki zapadni zvaničnici kažu da bi takva politika za koju se zalaže poljski ministar zamaglila „crvene linije” oko zapadne intervencije i verovatno izazvala rusku odmazdu. Iz Kijeva su često kod svojih zapadnih saveznika insistirali da se više angažuju u ratu, uključujući obezbeđivanje vazdušne odbrane zapadne Ukrajine iz baterija koje se nalaze na teritoriji NATO-a. Takođe je više puta vršio pritisak na saveznike da uvedu zonu zabrane letova iznad Ukrajine. NATO je odbio takve pozive, rekavši da bi ga to moglo dovesti u direktan sukob sa ruskim snagama. Mirčea Džoana, odlazeći zamenik generalnog sekretara NATO-a, rekao je za „Fajnenšel tajms” da moraju da učinimo sve što mogu da pomognu Ukrajini, ali i da učine sve što mogu da izbegnu eskalaciju. „Naravno da poštujemo suvereno pravo svakog saveznika da obezbedi nacionalnu bezbednost. Ali unutar NATO-a uvek se konsultujemo pre nego što krenemo u nešto što bi moglo da ima posledice po sve nas ‒ a naši poljski saveznici su uvek bili besprekorni u konsultaciji unutar alijanse”, rekao je Mirčea Džoana.

On je dodao i da se mnogi Ukrajinci nadaju da će se pozicija NATO-a menjati.

„Videli smo da se neke crvene linije mogu pomeriti”, rekao je Nikola Nazarov, bezbednosni analitičar iz istraživačkog centra „Globsek” u Kijevu, misleći na odluke zapadnih prestonica da pošalju rakete dugog dometa, moderne tenkove i F-16 borbene avione.

Ukrajinci vrše veliki pritisak da se dozvoli Poljskoj da interveniše i zato što Ukrajina nema vazdušne resurse da dobro pokrije svu svoju teritoriju, posebno zapadnu Ukrajinu.

Sikorski je rekao da je prerano suditi o vojnom uspehu ukrajinskog upada u Kursku oblast u zapadnoj Rusiji, koji je počeo 6. avgusta. Ali je pozdravio ofanzivu kao način da se šokira ruski predsednik Vladimir Putin i da mu se pokaže da „žrtva ne radi uvek ono što očekuješ”.

Moskva je više puta upozorila da bi svako mešanje u sukob u Ukrajini bilo direktno uključivanje u rat i proglasila je zapadno oružje legitimnim vojnim ciljem.