Bivši direktor Folksvagena pred sudom zbog prevare

Bivšem generalnom direktoru Folksvagen grupe Martinu Vinterkornu danas je počelo suđenje u Braunšvajgu, u Nemalkoj,zbog optužbi za prevaru i manipulaciju tržištem.

Vinterkorn (77) optužen za prevaru u vezi sa korporativnim skandalom oko Folksvagenove upotrebe nameštenog softvera koji omogućava kompjutrima milionima automobila da varaju na testovima izduvnih gasova na poseban način smirujući rad motora čime se prikrivaju visoki nivoi štetnih gaspva.

Tužioci kažu da je Vinterkorn znao za ilegalni softver mnogo pre nego što je američka Agencija za zaštitu životne sredine objavila da je otkrila kršenje u septembru 2015.

On je dao ostavku nekoliko dana kasnije.

Rekao je da je za tu praksu saznao tek neposredno pre saopštenja i ranije je tokom parničnog postupka svedočio da navodi protiv njega „nisu tačni”.

Vinterkornov advokat Feliks Doer rekao je danas uoči sudskog postupka u Braunšvajgu da „njegov klijent definitivno odbacuje optužbe protiv njega.

On je rekao da Vinterkornov položaj kao izvršnog direktora nije opravdanje da se on smatra odgovornim za skandal u svim njegovim aspektima.

Vinterkornu, je trebalo da se sudi 2021. sa još četvoricom direktora, ali je njegov slučaj odložen zbog zdravstvenih problema.

Ovaj skandal je imao široke posledice po kompaniju i auto industriju.

Folksvagen je na kraju platio više od 31 milijarde evra kazni i po pravnim nagodbama.

Prodaja automobila sa dizel motorom, nekada favorizovanih zbog efikasnosti u potrošnji goriva u odnosu na vozila na benzin, pala je kao udeo na tržištu automobila u Evropi.

Vinterkorn se suočava sa tri odvojene grupe optužbi: prevara kupaca automobila prodajom automobila sa ilegalnim softverom, manipulacija berzama tako što ne otkriva potrebne informacije investitorima i davanje lažnih izjava pred parlamentarnom istražnom komisijom 2017. godine.

Preti mu do 10 godina zatvora ako bude osuđen.

Tužioci su u optužnici naveli da je Vinterkorn znao za problem bar maja 2014. godine, ali je nastavio da dozvoljava tu praksu i dozvolio je prodaju automobila s nameštenim softverom.

Kažu da se taj softver pojavio u Folksvagen automobilima u Evropi i SAD još 2006. godine.

Softver je pojačavao svoju kontrolu izduvnih gasova tokom testiranja, a tokom svakodnevne vožnje smanjivao kontrolu, omogućavajući automobilima da emituju više od dozvoljenog nivoa azotnog oksida.

Azot oksid može da iritira disajne puteve ljudi i doprinese razvoju astme.