Deset gradova iz RS prekida saradnju sa USAID-om

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Deset lokalnih zajednica iz Republike Srpske, koje su prvobitno odabrane za učešće u programima USAID-a „Dijaspora invest” i „Lokal gavernens”, povuklo se iz saradnje s ovom američkom agencijom, izvestili su mediji. Ovi programi su osmišljeni kako bi ojačali veze između lokalnih zajednica i dijaspore, ali povlačenje opština stavlja ceo slučaj u kontekst političkih nesuglasica između Banjaluke i ambasade SAD u Sarajevu.

Zajedničko za devet od deset lokalnih zajednica koje su odbile učešće jeste da su pod upravom SNSD-a, dok je u desetoj na vlasti njihov koalicioni partner Ujedinjena Srpska.

U američkoj ambasadi u BiH ovaj potez komentarišu kao „Dodikov pritisak na opštine” usled zategnutih odnosa sa SAD pogoršanim nakon uvođenja sankcija prema pojedinim zvaničnicima i preduzećima iz RS, što je dovelo do gašenja računa tih firmi u bankama i ugrožavanja njihovog poslovanja. Takvu praksu u Srpskoj tumače kao kršenje prava na egzistenciju, navodeći da su banke bile prisiljene da im ugase račune zbog pritiska iz ambasade SAD.

Načelnici gradova koji su komentarisali povlačenje iz projekata, negiraju navode ambasade SAD da su bili izloženi pritisku. Iz SNSD-a kažu da im podrška USAID-a ne treba, jer „pomoć koju nudi američka ambasada nema realne efekte, već se svodi na obuke i promovisanje”. Iz te stranke su povodom programa ove američke organizacije još naveli da „ne postoji bosanska dijaspora”, poručivši da ih zanima isključivo srpska dijaspora.

Iz američke ambasade su za Radio Slobodna Evropa, koji se detaljno bavio ovim slučajem, pojasnili da je reč o o lokalnim zajednicama Čelinac, Foča, Gradiška, Laktaši, Nevesinje, Petrovo, Prnjavor, Srbac, Zvornik i Stanari. Sredstva i podršku su, kažu, zbog toga preusmerili na druge lokalne zajednice. Dodali su da je program „Dijaspora invest” do sada podržalo 55 kompanija iz Republike Srpske, što je, kako navode, obezbedilo 20 miliona dolara iz dijaspore u privatni sektor. Miroslav Vujičić, poslanik SNSD-a u Predstavničkom domu Parlamenta BiH, rekao je da većina projekata koja dolazi iz SAD i finansirana je preko ambasade, ne donosi ništa konkretno.

U opštinama su kao razlog za predomišljanje naveli da su naknadno shvatili da se programi dupliraju, ili da nemaju dovoljno resursa da im se posvete zbog učešća na brojnim drugim međunarodnim projektima. Neke opštine povukle su se i zbog nedostatka sredstava, s obzirom na to da je programom predviđeno da polovinu novca daje USAID, a drugu polovinu lokalna zajednica. Zamišljeno je, naime, da firme dobiju jednokratnu pomoć od 35.000 evra, pod uslovom da neko od suvlasnika firme registrovane u poslednje tri godine dolazi iz dijaspore. Kako se navodi „projekat se oslanja na bosanskohercegovačku dijasporu koja broji preko dva miliona ljudi”. Drugi projekat, to jest „Lokal gavernens” odnosi se na transparentnost i kvalitet javnih usluga.

U javnosti se pak celi slučaj tumači kao posledica narušenih odnosa nakon sankcija SAD uvedenih zvaničnicima i preduzećima u RS, koja su nakon zatvaranja pokušala preregistracijom da nastave poslovanje. Na primer, iz preduzeća „Inviktus” su pre neki dan naveli da su banke ignorisale nastojanja da kao nova kompanija dobiju polazne elemente za normalno poslovanje, pa će, kako su naveli, morati značajno da smanje broj zaposlenih. Predsednik Skupštine RS Nenad Stevandić pre neki dan ironično kaže da čeka da se o svemu izjasne organizacije koje se bave ljudskim pravima „koje inače gledaju svaki zarez” kod institucija u RS.

Ministarka finansija RS Zora Vidović podsetila je nedavno da niko u RS nije sankcionisan za korupciju od strane pravosuđa. U Srpskoj smatraju da je posredi obračun SAD sa uspešnim kompanijama iz IT sektora, to jest u oblasti koja po optici iz Vašingtona „ne sme biti uspešna” u jednom malom entitetu.