Plavo blago u bescenje

Valjevo – Šljiva, koju zovu još i plavo blago, teško da će ove godine obogatiti voćare u valjevskom kraju. Otkupna cena između 20 i 30 dinara, najčešće 23 ili 24 dinara za kilogram, ne obećava da će im pokriti osnovne troškove, a kamoli doneti zaradu.

Tako su govorili učesnici nedavno održanog Sajma šljiva u Osečini, manifestaciji posvećenoj voću po kojem se Podgorina prepoznaje.

„Rod je fenomenalan, jeste grad malo omeo, ali je prinos odličan, ni suša nije smetala... Ali cena je mizerna”, ukazao je proizvođač Branko Ivković, iz sela Gornje Crniljevo kod Osečine. Kaže, sreća je da su u branju angažovani članovi porodice, kada bi morali da se plate i radnici, sva bi zarada od otkupa otišla na njihove nadnice.

„Realna cena bila bi 40 dinara za kilogram... Ali neću smanjivati zasade, možda dogodine bude bolje”, kaže Branko.

Za razliku od njega, Živojin Pavlović, iz obližnje Sirdije, s gorkom ironijom kaže da ove godine nema problema ni s rodom, ni sa cenom – šljiva mu je postradala od grada, led je potukao 2,8 hektara pod stenlejkom i starom dobrom požegačom.

„Ostao je rod na samo delu jedne parcele, jedva da nakupim za rakiju. To što je preteklo, zaista je odličnog kvaliteta. Od očekivanih 30 do 35 tona šljive, nema ništa! A svake godine smo imali po pet-šest tona sušene... Lane je mraz prepolovio prinos, ove godine grad desetkovao”, pomiren sa sudbinom, navodi Pavlović i dodaje da bi mu mnogo značila državna subvencija u vidu sadnica, da zanovi ono što je grad pobio.

Rod na nivou proseka ili nešto iznad (šest do 6,5 tona po hektaru, na intenzivnim zasadima i do 15 tona) i vrlo dobar kvalitet glavne su karakteristike ovogodišnje šljive na području Kolubarskog upravnog okruga, ocenjuju stručnjaci. I sve to uprkos ranoj vegetaciji, niskim temperaturama u vreme cvetanja, štetama od grada i dugotrajnoj suši, ukazuje Srđan Stanojlović, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi Valjevo. I on smatra da je otkupna cena ispod svakog nivoa, ali je tržište diktira i na to struka ne može da utiče.

Njegov kolega Jovan Milinković dodaje da je ova godina veoma specifična zbog ranijeg otpočinjanja vegetacije i poznih prolećnih mrazeva koji su, srećom, pogodili samo zasade u mikrodepresijama, na niskim terenima, u dolinama reka. Posle dovoljno padavina u proleće usledila su dva duga topla talasa, što je prouzrokovalo ranije sazrevanje šljiva, ali opet, dobar kvalitet plodova. Zbog nedostatka vlage ostali su malo žilaviji, međutim, sa odličnim sadržajem suve materije i šećera, ističe Milinković. Dodaje da je potražnja za šljivom veoma mala, uprkos niskoj ceni.

„Osnovni problem je što se pravi sve manje suve šljive, ostale su zalihe od prošle godine. Proizvođači više ne žele da gomilaju zalihe, suše manje količine, pola od onog što su planirali i za šta imaju kapacitete”, objasnio je Milinković i upozorio da destimulativne cene u otkupu mogu da dovedu u pitanje podizanje novih zasada. „Država mora da nađe način da se dobar rod ne prepusti stihiji i ucenjivačkim potezima prerađivača”, poručio je Milinković.