Balkanska veza napada u Minhenu

Incident koji se u četvrtak dogodio u Minhenu, kada je osamnaestogodišnji mladić, za koga mediji navode da se zove Emrah Ibrahimović, ubijen u obračunu s policijom, nemačke vlasti tretiraju kao pokušaj terorističkog napada. Rođen je u Austriji, a njegova porodica je navodno poreklom iz okoline Tuzle u Bosni i Hercegovini.

Kako javlja agencija AP, on je pre sukoba sa čuvarima reda pucao na konzulat Izraela i na Muzej o istoriji grada iz nacističke ere. Zvaničnik u susednoj Austriji, matičnoj zemlji napadača, rekao je da je izvršilac dan pre napada kupio oružje od jednog kolekcionara – staru švajcarsku vojnu pušku s bajonetom. Za oružje i pedeset metaka platio je 400 evra.

Nemački tužioci i policija su saopštili da smatraju da je planirao napad na konzulat na godišnjicu smrtonosnog napada na delegaciju Izraela na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. godine. Policija je, prenosi Beta, objasnila da je napadač ispalio dva hica ispred muzeja i ušao u dve obližnje zgrade, pucajući u prozor jedne od njih. Pokušao je, ali nije uspeo da se popne preko ograde izraelskog konzulata, i zatim je ispalio dva hica u samu zgradu. Ubrzo je naišao na policajce i pucao je na njih nakon što su mu rekli da spusti oružje.

Tužilac Gabrijela Tilman rekla je da je „radna hipoteza” istražitelja da je napadač „delovao iz islamističke ili antisemitske motivacije”. Još uvek se utvrđuje da li je imao nečiju podršku ili je delovao baš sam.

Franc Ruf, direktor javne bezbednosti u austrijskom ministarstvu unutrašnjih poslova, rekao je da je izvršen pretres kuće napadača. Kako prenosi „Dojče vele” on je živeo u Nojmarktu kod Salcburga. Istražitelji su zaplenili nekoliko hard-diskova, nisu pronašli oružje ili propagandu Islamska države, ali „Dojče vele” navodi da je mladić bio simpatizer sirijske terorističke grupe Džabhat el Nusra. Samoradikalizovani ekstremisti nisu novost, a nemačke službe bezbednosti upozoravaju da ratne strahote u Gazi, stradanje Palestinaca, mogu dodatno pogoršati ovaj problem i motivisati pojedince da se „osvete”.

Austrijska policija kaže da je napadač skrenuo pažnju vlasti u februaru 2023. godine i da je uz „opasne pretnje” kolegama studentima i nanošenja telesnih povreda bio sumnjičen i za učešće u terorističkoj organizaciji. Naime, postojala je sumnja da se on radikalizovao i interesovao za oružje, ali su tužioci zatvorili istragu posle čega, tvrdi policija, nije skretao pažnju na sebe.

Austrijski istoričar i antropolog Robert Pihler, sa Instituta za istraživanje Habzburške monarhije i Balkana pri Austrijskoj akademiji nauka, za „Dojče vele” je, na molbu da prokomentariše činjenicu da je sve više terorista poreklom iz jugoistočne Evrope, rekao da je slika o tolerantnom islamu na Balkanu do određene mere eufemizam jer ni taj region nije izuzet od tendencija radikalizacije.

„Mislim da se ne može govoriti o šablonu, već o tendenciji”, ističe Pihler naglašavajući da svakako treba imati u vidu da najveća muslimanska imigrantska grupa dolazi baš iz jugoistočne Evrope. Jugoslavija, prostor odakle dolaze ovi muslimani, prošla je kroz krvav raspad u ratu, a rašireni nacionalizam je doprineo politizaciji verskih razlika. Osim toga, za muslimane s Balkana, kao i za mnoge druge, izvorno okruženje ima veliki uticaj na njihove živote.

„Snažne porodične veze i društveni odnosi nisu nešto što se može lako prekinuti. To se posebno odnosi na one koji dolaze iz ruralnih područja koja su samo površno bila obuhvaćena socijalističkim procesima modernizacije. U tim područjima i dalje dominiraju konzervativni, muslimansko-patrijarhalni obrasci mišljenja. To olakšava povezivanje s muslimanskim zajednicama u Beču, gde te ideje i načini života dobijaju novo značenje. Međutim, važno je naglasiti da taj konzervativizam ne znači nužno i sklonost prema nasilnom islamizmu. On postaje važan kada su mladi ljudi dezorijentisani, osećaju se isključenim i nose se s frustracijama koje radikalnim propovednicima omogućuju da ih iskoriste za svoje ciljeve”, ističe Pihler.