Srpska istorija na đubrištu

Srbi olako odbacuju sve što im nije od koristi u svakodnevnom životu. To je zaključak francuskog novinara Lorana Ruija, koji, u pauzama izveštavanja sa Balkana, putuje širom bivše Jugoslavije i sakuplja predmete koje su na ovim prostorima razne vojske koristile u ratovima, ali i tokom perioda mira.

– Ja sam kolekcionar vojnih starina i, s obzirom na to da već godinama živim u Beogradu, logično je da sam se zainteresovao i za vašu istoriju. Nažalost, sačuvano je izuzetno malo predmeta zbog čega volim da kažem kako ste maksimalno funkcionalan narod koji baca sve što mu nije preko potrebno – kaže Rui.

Govoreći o tome da je, zahvaljujući francuskom običaju odlaganja starih stvari na tavan, u toj zemlji čak i danas moguće pronaći uniforme i druge predmete iz vremena Napoleonovih ratova, naš sagovornik procenjuje da je u Srbiji, u najboljem slučaju, sačuvano tek desetak šlemova koje je srpska vojska koristila na Solunskom frontu. Za narod, koji je, bar na rečima, ponosan na svoju istoriju, to je simboličan broj.

– Istorija nije samo u knjigama, već i u sačuvanim predmetima, važno je da se promeni odnos prema njima. Između ostalog, bilo bi dobro da se i vojne starine poput narodne radinosti (pirotski ćilimi) proglase za nacionalno dobro koje se zbog nacionalnog značaja ne može nekontrolisano odnositi u inostranstvo – objašnjava Rui.

Kolekcionari najčešće pronalaze relikvije napravljene od metala koji ne propada tako lako. Reč je o odlikovanjima, sabljama, bajonetima, šlemovima (najčešće stranih vojski) i čuturama za vodu. Dragocene, stare uniforme najčešće su pojeli moljci. Ili su u pitanju predmeti od kože koja se bez odgovarajuće nege vremenom suši, skuplja i puca.

Kolekcionar koji bi danas, recimo, na lutki-plastičnom manekenu želeo da rekonstruiše izgled i opremu srpskog vojnika na Solunskom frontu većinu stvari bi morao da potraži van granica naše zemlje. Na primer, u Francuskoj se i dalje može pronaći letnja uniforma kaki boje kakvu su Srbi na Solunskom frontu dobili iz zaliha francuskih kolonijalnih trupa. Zatim fišeklije za pušku „lebel”, karakteristična dvoroga čutura za vodu, i tako dalje. Istovremeno, u Srbiji se u najboljem slučaju može pronaći pokoji bajonet za pomenutu francusku pušku i, skoro samo teoretski, šlem koji zbog malog broja sačuvanih primeraka, u iole očuvanom stanju, staje više od 500 evra.

Među domaćim kolekcionarima su izuzetno popularni i predmeti Vojske Kraljevine Jugoslavije. Naravno, ni njih nema na pretek, ali po starim ormanima i danas se može pronaći pokoja uniforma, kapa, sablja. Ipak, tu postoji drugi problem. Nedostaje literatura koja bi kolekcionarima pomogla da saznaju nešto više o starim predmetima, a često i da ustanove šta je to što su pronašli.

Kad je reč o stručnoj literaturi, kako dodaje Rui, interesantno je da su kolekcionari u Hrvatskoj u znatno boljem položaju od svojih kolega u Srbiji. Na primer, najbolja knjiga o Vojsci Kraljevine Jugoslavije, koja je puna podataka i o Vojsci Kraljevine Srbije, objavljena je u – Zagrebu.

Marko Lakić

-----------------------------------------------------

Tajna četničkih uniformi

Među kolekcionarima na prostoru bivše Jugoslavije, recimo, već nedeljama traje rasprava o dve uniforme, nedavno pronađene u Beogradu, za koje se pretpostavlja da su ih nosili pripadnici specijalnih jurišnih – četničkih jedinica Vojske Kraljevine Jugoslavije. Budući da ne postoji nijedan drugi sačuvan primerak, pa čak ni fotografije, poznavaoci u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani nikako da se dogovore oko identiteta pomenutih uniformi.