Pandama neumitno ističe vreme

U ovoj godini dosad je rođeno samo 14 pandi u rezervatima i zoo-vrtovima širom sveta, od kojih je 11 preživelo, izvestili su kineski mediji i ponovo upozorili da najomiljenijim životinjama u Kini preti istrebljenje. U svetu danas ima samo 1.000 pandi, i to 900 u kineskim rezervatima (uglavnom u provinciji Sečuan) i stotinak u zoo-vrtovima.

Kinezi ipak gaje nadu da će crno-bele pande ili „bambusovi medvedi”, kako ih zovu od milja, uspeti da izbegnu izumiranje. Ovi simpatični i tromi džinovi teško da će opstati duže od jednog veka, prema sumornim prognozama stručnjaka, pa kineski naučnici pokušavaju da ovu vrstu od izumiranja spasu – kloniranjem.

Samo 48 sati godišnje

Sinhua podseća da su kineski naučnici nedavno uspeli da kloniraju jedan reproduktivni hormonski gen crno-bele džinovske pande, što daje nadu da će ugrožena vrsta moći da se razmnožava u uslovima zatočeništva. Agencija prenosi mišljenje naučnika da kloniranje gena hormona za reprodukciju može služiti za poboljšanje produkcije jajne ćelije i za stimulaciju ljubavnog žara pandi.

Organi za reprodukciju većine ženki pandi u zatočeništvu loše funkcionišu i samo jedna od tri ženke u veštačkoj sredini može da donese potomke, utvrdili su zoolozi. Što se tiče mužjaka, samo njih 10 odsto u istim uslovima ima ljubavnu želju.

Najveći izazov za opstanak pandi izaziva visok stepen genetskih nepodudarnosti i veoma skučen izbor prilika – ženke pande spremne su za parenje samo 48 sati godišnje, a partner treba da krene sa
„udvaranjem” upravo tada. Dugo se mislilo da je dovoljno da dve životinje stavite zajedno i da će one shvatiti šta se od njih očekuje. Ali, kada je o pandama reč to, jednostavno, ne funkcioniše.

Kineski naučnici uspeli su da presade ćelije ženke pande u jajne ćelije zeca, ali još nisu usavršili „komplikovanu fazu razvoja embriona u biće identično pandi”. Većina stručnjaka smatra da bi klonirane pande bile samo bleda kopija ove preosetljive i teško prilagodljive životinjske vrste.

„Pande nisu otporne kao pacovi i ovce, tako da ih je teško klonirati”, kažu stručnjaci i ističu da je zasad najvažnije da se obezbedi dovoljno novca za zaštitu i veštačku oplodnju.

Osnivač NR Kine Mao Cedung imao je običaj da stranim državnicima poklanja pande. Takva praksa je nastavljena sve do 1984. godine: Huan Huan (u Kini je uobičajeno da pande dobijaju dva ista imena) bio je poslednja panda koja je prosleđena kao državni poklon (Japanu). Od pre osam godine pande se samo iznajmljuju, i to isključivo u paru.

Iznajmljivanje para pandi košta, prema kineskom cenovniku, milion dolara godišnje, a novac je namenjen isključivo zaštiti ove ugrožene vrste. Ženka Mei Mei i mužjak Tjan Tjan, recimo, iznajmljeni su zoo-vrtu u Vašingtonu za deset miliona dolara na period od jedne decenije, što su kineski mediji okarakterisali kao „gest dobre volje Pekinga”.

Zaštitni znak

Crno-bele pande, koje predstavljaju jedan od nacionalnih simbola Kine, postale su i zaštitni znak Svetskog fonda za zaštitu životinja. Prema kineskom krivičnom zakonu, za ubistvo pande može se dobiti najteža kazna – metak u potiljak.

Ovi dobroćudni džinovi (visoki do dva metra i teški do 350 kilograma), prema tvrdnji stručnjaka, imali su sa medvedima zajedničkog pretka pre 25 miliona godina. Pored džinovskih pandi, u Kini su pod zaštitom države i crvene pande, daleke rođake rakuna.

Velike crno-bele pande najduže žive 35 godina (rekorderka dugovečnosti bila je Čang Čang iz zoo-vrta u Đinanu), dok crvene pande retko dožive drugu deceniju života.

Pande se uglavnom hrane bambusovim mladicama, mada ih u rezervatima i zoološkim vrtovima često kljukaju kikirikijem i mlekom. Dnevni obrok crno-bele pande obično je težak 15 kilograma, bambusa, jabuka i šargarepe.

U celom svetu postoji samo 600 ženki pande, od kojih 200 ima sposobnost reprodukcije. Ženke mogu da začnu isključivo jednom godišnje i da okote jednog mladunca, dok više od 60 odsto mužjaka koji žive u rezervatima ne pokazuju želju za parenjem.

Samo jedna desetina pandi pari se prirodnim putem, dok se kod ostalih vrši veštačka oplodnja. A kada novorođenče ugleda svet, najčešće u inkubatoru, nastaje teškoća kako minijaturno mladunče (dugačko samo desetak centimetara i teško jedva 150 grama) održati u životu.

Treći mesec pandinog života svi kineski mediji obeležavaju kao značajnu vest, dok stručnjaci neveselo procenjuju da će pande opstati najduže do kraja ovog veka.