Grci ljuti na Nemce zbog ideja o migrantima

Od našeg dopisnika

Atina – Idejom o vraćanju imigracionog problema u zemlje koje su na spoljnima granicama Evrope i koje su ujedno i zemlje prvog prijema migranata na evropsku teritoriju dovodi se u pitanje Šengenski sporazum i Grčka će uložiti napore da blokira ovakve jednostrane i nedopustive poteze Nemačke, poruka je premijera Kirijakosa Micotakisa Berlinu.

Grčka vlada ne namerava da se miri sa ovakvim pritiscima i ni po koju cenu neće dozvoliti da ponovo preživljava dramatičnu krizu sa kojom se suočila od 2015. do 2017. godine, kada se više od milion i po migranata našlo na njenim granicama, a ceo narod suočio sa nizom problema koji su uglavnom Atini ostavljeni da ih sama rešava. Nekontrolisan priliv migranata sa turske teritorije, njihovi nasilni pokušaj da pređu kopnenu granicu Grčke sa Turskom na Evrosu, pretrpani kampovi na ostrvima u istočnom Egeju u kojima su boravili u nehumanim uslovima, ujedno ugrožavajući i život lokalnog stanovništva, samo su neke od muka kroz koje je Grčka prošla.

Grčka vlada je reagovala momentalno jer bi paradoksalna namera Nemačke značila deportovanje migranata u zemlje dobijanja prvog azila. Uz to, pod pritiscima krajnje desnice u Berlinu, Grčkoj se čak nagoveštavalo da bi trebalo da uveća socijalne olakašice za migrante kako bi zemlja postala privlačnija za ove izbeglice i tako se smanjio njihov interes da dolaze u Nemačku. U praksi to bi značilo da migrant koji je deportovan iz Nemačke, a nezadovoljan je socijalnim uslovima u državi u kojoj ga vraćaju, te reši da se zato obrati sudu, kako je rekao Micotakis, „dobija bolje uslove socijalne zaštite od onih koji su garantovani grčkim državljanima, što je krajnje neprihvatljivo”.

On poručuje Berlinu da Grčka zbog svoje geografske specifičnosti i činjenice da se nalazi na spoljnim granicama Evrope ne namerava da na sebe preuzme neproporcionalno breme migrantskog problema jednostranim anuliranjem Šengenskog dogovora i tako „predavanjem lopte” državama prvog dobijanja azila. Micotakis naglašava da je jedini odgovor pravedni kompromis u vezi sa zaštitom granica Evrope, da je saradnja sa Turskom po tom pitanju neophodna i u ovom trenutku je zadovoljavajuća. Od EU se očekuje da odvoji dopunska sredstva za obezbeđivanje svojih spoljnih granica i kontrole kretanja migranata i izbeglica.

„U Evropi ima zemalja koje su vrlo privlačne za migrante koji imaju pravo na legalno premeštanje i kretanje. To mora da se odnosi i na samu Nemačku, koju ovaj problem brine, ali mi nećemo da im ukazujemo kako da organizuju svoju državu i uslove sveopšteg blagostanja”, rekao je Micotakis direktno napominjući Berlinu da Grčka ne namerava da na sebe uzima teret njihovog nepravilnog političkog izbora. Micotakis podseća da nelegalna imigracija trenutno nije glavni problem Grčke jer ga je ona rešila. Situacija u istočnom Egeju je normalizovana zahvaljujući politici koja se sprovodi, a koja podrazumeva i ubrzani sistem rešavanja pitanja azila, izgradnje zaštitne ograda ne kopnenoj granici sa Turskom kod Evrosa odvija po planu i da će biti gotova tokom iduće godine. Trgovcima ljudima data je jasna poruka, obalska straža spasla je hiljade migranata i sve što se protiv nje govori jesu teorije zavere i pokušaji da se diskredituju napori Grčke, rekao je Micotakis, misleći na napade zapadnih medija i tvrdnje humanitarnih organizacija da Grčka nasilno migrante sa svojih granica vraća natrag u more.

Bivši ministar za migracionu politiku Notis Mitaraksi smatra da je „krajnje licimerno da Nemačka Grčku optužuje i podseća na potrebu bolje zaštite spoljnih granica i kontrolu migracionog kretanja jer upravo ona sada hoće da hiljade ljudi vrati natrag na tu istu spoljnu granicu tvrdeći da je humanizam isključiva obaveza zemalja prvog ulaska i dobijanja azila, kao što je Grčka”.

Svaki povratak migranata u zemlje gde su dobili boravak kompleksan je i težak proces koji traži saglasnost prvih zemalja njihovog prijema. Preciznije, kako se komentariše u Atini, Nemačka ne može da ukrca u avion koga zaželi i da ga pošalje u Grčku.

Zvanična Atina se trenutno angažuje se na stvaranju saveza sa zemljama na liniji fronta kako bi se zajednički suprotstavili pokušajima Nemačke, koja je pod pritiskom sopstvene krajnje desnice. Italija, Španija, Bugarska, Poljska i Malta su na „istoj liniji” sa Grčkom jer su upravo one te koje su prozvane da štite spoljne granice EU i kontrolišu priliv hiljada migranata iz Turske i Afrike, ali da zajedničkim snagama pripreme teren i na Berlinskom samitu o zapadnom Balkanu 17. oktobra zaustave namere Nemačke.

Premijer Micotakis u izjavama ovdašnjim medijima ističe da je osnova svega realizacija Sporazuma o migraciji i azilu, pravedni kompromis između svih evropskih zemalja, pridavanje mnogo većeg značaja čuvanju granica. Stav Grčke je da je Sporazum o migraciji, do koga se došlo uz mnogo napora i odlaganja, osnova svih akcija i odluka.

Praktičnih razloga za nespokojstvo ima u svim evropskim zemljama jer ukoliko Nemačka zaista zatvori kopnene granice to će se odnositi i na aerodrome, što će otežati avionski saobraćaj. Takođe, zabrinjava mogućnost novog naglog migrantskog priliva sa turske obale jer će trgovci ljudima požuriti da preduhitre eventualne nove propise. Već sada se beleži rast nezakonitih ulazaka u Grčku, preko 23.000, što je porast od 99 odsto u odnosu na letnji period prošle godine. Samo u julu čamcima je na Krit, Simi, Kos, Lezbos, Samos stigao 41 procenat migranata više nego lane, što je, kako se zvanično saopštava, broj koji je još uvek pod kontrolom. Zabrinjavajuća je situacija na Rodosu, gde je sa turske obale poslednjih mesec dana stiglo 7.500 ljudi što je tri puta više nego 2023. Lokalne vlasti ne uspevaju da brzo reše pitanje azila tako da je u luci stara slika – stotine ljudi koji tu noće i žive čekajući administrativno rešenje.