Obnova u ratu razorenih puteva

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Putnu mrežu Republike Srpske čini 1.718 kilometara magistralnih, 2.183 kilometra regionalnih i 222 kilometra lokalnih puteva.Prema podacima Republičkog ministarstva saobraćaja i veza, koje nam je dostavila njegova portparolka Radmila Kocić, putevi Republike Srpske su kraj rata dočekali u katastrofalnom stanju: 70 odsto saobraćajnica je bilo uništeno ili oštećeno, a tokom ratnih dejstava srušeno je i više od 30 velikih mostova.

O stanju na putevimau Republici Srpskoj najbolje govori sledeći podatak – samo na deonici od Banjaluke do Klašnica, dugoj sedam kilometara, dozvoljena brzina za vozila je do 120 kilometara na sat. Na svim ostalim, maksimalna dozvoljena brzina je do 80 kilometara na sat.

Popravka oštećenih i izgradnja novih puteva u Republici Srpskoj posle rata bila je veoma otežana i prespora, jer su strani donatori najveći deo novca namenjenog za obnovu Bosne i Hercegovine davali Federaciji BiH. Tek 1996. godine, a na osnovu Urgentnog transportno-rekonstrukcijskog programa, počinje ozbiljniji rad na revitalizaciji putne mreže u Republici Srpskoj. Od 92 miliona dolara, odobrenih za ove namene, Republika Srpska je dobila novac za obnovu 685, a Federacija BiH za 1.480 kilometara magistralnih i regionalnih drumova.

Ozbiljnija obnova i izgradnja novih puteva u Republici Srpskoj započela je tek 2001. godine, kada je usvojena studija o ulaganjima u ovu oblast. Prema ovoj studiji, do 2020. godine izgradnja novih i popravka starih puteva, bez ulaganja u mrežu autoputeva, koštaće 2,7 milijardi maraka (1,38 milijardi evra). Deo novca obezbediće se iz Razvojnog programa Republike Srpske, a deo će se namaći kreditima od Svetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj...

Jedan od najvećih poslova u ovoj oblasti je sanacija planinskog prevoja Čemerno, koji spaja istočnu Hercegovinu sa Romanijskim platoom i Podrinjem i čini njenu najbržu vezu sa Srbijom. Radovi na Čemernu, prema projektu, stajaće oko 70 miliona maraka. Za sanaciju deset puteva, dugih 217 kilometara, obezbeđeno je 17 miliona maraka. Inače, prema podacima Ministarstva za saobraćaj i veze, dobijenim od Radmile Kocić, u iduće četiri godine, Republika Srpska će uložiti 80 miliona evra u obnovu 774 kilometra magistralnih i 331 kilometar regionalnih i lokalnih puteva.

Vlada Republike Srpske već mesecima pregovara sa austrijskom kompanijom „Štrabag” o izgradnji mreže autoputeva, koji bi spojili Novi Grad na zapadu sa Bijeljinom na istoku. Prema projektnoj dokumentaciji, 420 kilometara autoputeva stajalo bi oko tri milijarde evra, a njihova gradnja bi, zavisno od etapa, zapošljavala od 8.000 do 14.000 radnika. Inače, gradnja autoputa Banjaluka – Gradiška, dugog 32 kilometra, već je počela, a po završetku on će najveći grad u Republici Srpskoj spojiti sa Koridorom 10, odnosno autoputem u Hrvatskoj. Prema procenama, izgradnja ove saobraćajnice stajaće oko 270 miliona maraka. Pored toga, trasa autoputa poznatog kao Koridor 5c delimično – od Šamca do Doboja – prolazi kroz Republiku Srpsku i preko Sarajeva i Mostara spušta se do luke Ploče u Hrvatskoj.

Iz Razvojno-investicionog programa Republike Srpske predviđeno je i ulaganje u izgradnju 40 kilometara magistralnih, 76 kilometara regionalnih i 229 kilometara lokalnih puteva.

Govoreći svojevremeno o opredeljenju Vlade Republike Srpske da znatna sredstva uloži u puteve, modernizaciju železnice i plovni put rekom Savom, republički premijer Milorad Dodik je s pravom ustvrdio da „nijedna strana firma neće uložiti novac u privredu zemlje u kojoj su putevi puni rupa i u kojoj i roba i ljudi sporo putuju i pri tome se izlažu riziku”.