Koridor 10 – večiti prioritet

Koridor 10 ima potencijal da postane najrentabilnija fabrika u Srbiji. Da je završen donosio bi godišnji profit od milijardu evra, nedavno je, u jednoj televizijskoj emisiji, proračunao Aleksandar Cvetanović, državni sekretar za infrastrukturu. Političke prilike, nedostatak novcai neulaganje tokom devedesetih doprineli su da trenutno prihoduje pet puta manje. Zadržavanje na graničnim prelazima i carinske procedure učinili su ga nepopularnim, iako je infrastrukturno bolje opremljen, a putovanje je znatno brže i kraće nego konkurentskim Koridorom 4, preko Rumunije i Bugarske.

 Evropa nam je dala rok da do kraja 2010. godine završimo svoje parče međunarodnog autoputa koji povezuje Zapadnu Evropu sa Bliskim istokom ako želimo da on opet bude na mapi transevropskih koridora, budući da je taj status izgubio 1997. godine. Ako do tada ne uspemo da sagradimo nedostajućih 300 kilometara i otklonimo administrativne prepreke deo Koridora 10 koji prolazi kroz Srbiju, izgubiće trku sa konkurencijom. Jer tu je i Koridor 8 (veza Bugarske, Grčke i Albanije sa Italijom), kao i Koridor 5 (veza Mediterana sa Mađarskom preko Hrvatske, Bosne i Slovenije).

  Što se tiče unutrašnjeg protoka putnika i robe na Koridoru 10, on je u poslednjih sedam godina, prema istraživanju Privredne komore Srbije, sve vreme u porastu. Međutim, ulaskom Bugarske i Rumunije u EU broj tranzitnih vozila osetno je smanjen(krajem 2007. bilo ih je 350.000, što je za 30 odsto manje nego godinu dana ranije). Vozači su od tada radije koriste Koridor 4, kojim putuju 300 kilometara duže, ali na putu iz Turske kaZapadu imaju samo jednu graničnu proveru na prelazu u Bugarsku. Tada su već u EU i odatle preko Rumunije imaju slobodan prolaz do krajnje destinacije.

Ova situacija preti da se dodatno pogorša time što će glavna prepreka za Koridor 4, most na Dunavu kod Vidina, na granici Bugarske i Rumunije biti sigurno sagrađen do 2010. godine.

Da bismo se uklopili u ove datume i uhvatili korak sa konkurencijom nova srpska vlada je letos, baš kao i mnoge prethodne, odlučila da najpre završi Koridor 10, pa onda sve ostalo. Ovoga puta je osim stvarne spremnosti i ozbiljne namere nešto i učinjeno – zatvorena je finansijska konstrukcija – 1,6 milijardi evra biće obezbeđeno iz međunarodnih kredita i privatizacionih prihoda. Napravljen je i nacionalni plan za infrastrukturu, a izgradnja nedostajućih krakova Koridora 10 je najavljena za proleće. 

 Radovi na završetku ovog „večnog projekta” počinjali su u vreme političkih kampanja, ali i pre i posle njih, recimo u septembru 1997. godine, u septembru 2000. godine, pa 2004, ali je gradnja sporo ili nikako odmicala.

Novca nikada nije bilo dovoljno, mada je Koridor 10 tema koja se tada, kao i sada, opisuje istim rečima: „to je prioritet broj jedan”, „okosnica razvoja domaće infrastrukture i privrede”, „ krvotok ekonomije”… Već decenijama je i program onoga što se na Koridoru mora uraditi isti: izgradnja i obnova autoputa od mađarske granice do srpske prestonice, obilaznica oko Beograda, završetak autoputa od Leskovca do granice s Makedonijom i kraka od Niša do bugarske granice.

Nova graditeljska ofanziva, koju je Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu, najavio kao „početak završetka” krenula je kod Preševa 14. jula 2008, na gotovo istom mestu gde je 1997. godineradove otvorio tadašnji predsednik vlade Mirko Marjanović.

Potom je 2001. godine pokojni premijer Zoran Đinđić najavio da će deonica od Leskovca do makedonske granice biti završena do Olimpijade u Atini 2004. godine. Sa Grcima je dogovoreno da iz Helenik plana izdvoje 100 miliona evra, ali kao što je poznato ništa nije urađeno. Grčka je pre nekoliko dana ponovo pokazala spremnost da se ovaj put gradi i potvrdila pređašnji dogovor o donaciji.
Koncesija je bila jedna od varijanti za izgradnju autoputa od Niša ka Dimitrovgradu. Ta ideja nije prošla jer su saobraćajne studije pokazale da ne postoji optimalan protok saobraćaja na toj deonici.

Gostujući nedavno u Politikinom poslovnom klubu, ministar za infrastrukturu je rekao da su prostorni planovi i idejni projekti završeni sa južne deonice i da se glavni projekti uveliko rade, uveravajući da građevinski radovi počinju na proleće.

U centru pažnje je, ponovo, i obilaznica oko Beograda, jedna od ključnih tačaka na Koridoru 10 čiji će završetak olakšati saobraćajne muke i putnika u tranzitu i Beograđana. Obilaznicu prati sudbina Koridora. O njoj se stalno govori, ali se gradi već 18 godina i izgrađena je tek polovina, odnosno 24,5 kilometara.Radovi su uglavnom kasnili zbog dugovanja prema izvođačima. Avansnim plaćanjem s početka ove godine taj problem je prevaziđen.

 Leva traka autoputa od Novog Sada do Beograda je nekako završena, pošto je raskinuta koncesija sa konzorcijumom Beogradske banke, Borovica transporta i PIM-a, koju su u junu 2000. godine dobili.

Ali, na toj deonici je ostalo da se završi i most kod Beške, za koji je tender raspisan još 2004. godine. Austrijska „Alpina” je izabrana za izvođača tek dve godine kasnije pošto su okončane nesuglasice sa „Mostogradnjom” koja je, zbog neispunjenosti uslova Evropske banke za obnovu i razvoj, morala da se zadovolji mestom podizvođača. Za ovaj most tek se priprema dokumentacija, ali ministar za infrastrukturu obećava da će biti gotov do decembra 2009.godine.

I, najzad, severni krak Koridora 10 od Horgoša do Novog Sada, deo koncesije za autoput Horgoš – Požega, može da bude u najvećem vremenskom tesnacu. Ako koncesionar do 31. decembra zatvori finansijsku konstrukciju, što je malo verovatno, gradiće ga austrijski konzorcijum „Alpina-Por”. U suprotnom, to će učiniti država, ali bi eventualna međunarodna arbitraža, ukoliko ne dođe do sporazumnog raskida ugovora mogla da odgodi te planove.

Naknadnom pameću je utvrđeno da uopšte nije trebalo spajati međunarodni Koridor i magistralni autoput Beograd – Požega. Bez obzira na sudbinu koncesije, autoput od Beograda kroz zapadnu Srbiju do crnogorske granice će se graditi. Jer, Ibarskom magistralom u špicu sezone prolazi oko 26 000 vozila, što ukazuje na njenu opterećenost. Osim toga, roba koju najviše izvozimo gravitira ka tom kraju: Crna Gora je naš najveći uvoznik, dok je Bosna na trećem mestu. Taj autoput je u drugom redu prioriteta, ali je u nacionalnom planu za infrastrukturu navedeno da od 2009. godine pa u narednih šest godina u njega može da bude uloženo 600 miliona evra. Nije isključeno da će finansijska kriza te planove odgoditi kao i niz drugih: autoput Pančevo – Vršac, poluatoput Kikinda – Loznica, Požarevac – Negotin...

Dakle, na proleće nas očekuju česti obilasci gradilišta i propitivanje izvođača, kako napreduju radovi. Najave o završetku radova pre roka nisu potrebne, jer su bar kada je reč o Koridiru 10, oni odavno prošli.