Ukida se pripremno ročište

Zlatibor – Nacrt izmena i dopuna Zakonika o krivičnom postupku Republike Srbije predlaže ukidanje pripremnog ročišta pre održavanja glavnog pretresa, zatim ponovno uvođenje vanrednog pravnog leka – zahteva za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude, kao i vraćanje nadležnosti Vrhovnog suda u trećem stepenu, rečeno je na savetovanju Srpskog udruženja za krivičnopravnu teoriju i praksu, koje se održava na Zlatiboru u prisustvu više od četiri stotine krivičara iz Srbije, Republike Srpske i Crne Gore.

Promene su predložene i u fazi istrage, koja će i dalje biti tužilačka, s tim što javni tužilac više ne bi donosio naredbu već rešenje o pokretanju istrage, što podrazumeva vraćanje većeg sudskog nadzora u početnu fazu istrage, kako je objasnila državna sekretarka Ministarstva pravde Bojana Šćepanović.

‒ Dok je naredba omogućavala javnom tužilaštvu da pokrene istragu bez značajne sudske intervencije, rešenje osigurava da sud mora proceniti da li postoje opravdani osnovi sumnje za pokretanje istrage, što predstavlja korak ka većoj pravnoj sigurnosti za okrivljenog, jer je sudska kontrola u ovoj fazi postala stroža i omogućava se dodatna zaštita prava na pravični postupak – objasnila je državna sekretarka.

Profesorka dr Tatjana Bugarski sa Pravnog fakulteta u Novom Sadu izložila je detaljan rad profesora dr Milana Škulića sa Pravnog fakulteta u Beogradu, koji naglašava da je bolje doneti novi ZKP nego menjati stari, budući da se u našem pravnom sistemu mora dati prednost utvrđivanju istine i aktivnoj ulozi suda u krivičnom postupku.

Objašnjeno je da bi, prema predloženim izmenama, rešenje o pokretanju istrage moglo biti doneto kada postoji osnovana sumnja da je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, a ne kao sada – ako postoje osnovi sumnje. Pored toga, na rešenje o pokretanju istrage bila bi dozvoljena žalba sudiji za prethodni postupak.

Nacrt izmena i dopuna ZKP-a donosi značajna unapređenja u pogledu prava oštećenih krivičnim delima. Naime, oni bi sada imali prošireno pravo na obaveštavanje o toku postupka, pravo da budu obavešteni o ključnim fazama postupka, uključujući odluke o pritvoru i bekstvu okrivljenog iz pritvora, kao i merama koje su preduzete radi njegove zaštite, ako je to potrebno. Žrtvama se daje mogućnost da traže dodatnu zaštitu u slučajevima gde postoji rizik od ponovne viktimizacije. Pored toga, u određenim slučajevima žrtve bi imale pravo na besplatnu pravnu pomoć i mogućnost da efikasno učestvuju u postupku.

Sa druge strane, novim rešenjima se jačaju i prava okrivljenog. Predviđeno je pravo na branioca na teret budžetskih sredstava, na lični zahtev okrivljenog koji ne može da plati advokata. Okrivljeni bi imali pravo na branioca i u postupku na osnovu evropskog naloga za hapšenje, gde je propisano pravo na obaveštavanje trećeg lica u slučaju lišenja slobode i komunikacija sa članovima porodice ili drugim bliskim licima i konzularnim predstavništvima, dok traje lišenje slobode, s tim što se ovo pravo može ograničiti, ako je to nužno, radi zaštite interesa postupka i drugih važnih interesa.

Kada je reč o ukidanju pripremnog ročišta, koje je služilo za razjašnjavanje spornih pitanja pre glavnog pretresa, sudije su upravo i na ovom savetovanju na Zlatiboru ukazivale da pripremno ročište nije zaživelo i da je značajno usporavalo postupak.

‒ Sada se fokus stavlja na veću efikasnost suđenja tako da se određene procesne radnje koje su se obavljale na pripremnom ročištu, mogu sprovesti direktno na glavnom pretresu, što bi trebalo da smanji dužinu trajanja krivičnih postupaka  – rekla je Šćepanovićeva.

Ona je istakla da će tokom oktobra biti održana javna rasprava o predloženim izmenama i dopunama ZKP-a, a takođe i Krivičnog zakonika.