Deca vole da čitaju i pišu

Kragujevac – U Kragujevcu je održan šesti međunarodni festival „Želim da budem dete”, posvećen dečjem književnom stvaralaštvu na srpskom jeziku. Organizator festivala je Udruženje „Gde su knjige nema brige”, čiji je osnivač Aleksandar Janjušević, nagrađivani dečji pesnik iz Kragujevca. Učešće na ovogodišnjem festivalu uzelo je dvadesetak pisaca za decu, a na sve popularniji konkurs pristiglo je nekoliko stotina književnih radova đaka iz Srbije, susednih zemalja i inostranstva.

– Drago mi je da festival raste iz godine u godinu, potvrđujući da deca i dalje vole da čitaju i pišu, iako su im računari i mobilni telefoni velikim delom uzurpirali i slobodno vreme i životni prostor – kaže Janjušević.

U dečjem odeljenju Narodne biblioteke „Vuk Karadžić” je priređeno književno veče pod nazivom „Daj mi zvezdu jedan krug”, posvećeno stvaralaštvu Mire Alečković i Vladimira Andrića, a mladi stvaraoci na više mesta u Kragujevcu družili su se sa svojim iskusnijim kolegama po peru.

„Knjigoljublje – odgovornost ili obaveza” naslov je teme o kojoj je u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji govorio dečji psiholog Željko Mladenović, novinarka Gordana Stijačić, te Maja Radoman Cvetićanin, autor projekta „Čitalići”, na kome zajedno rade đaci i pisci za decu iz Srbije i okolnih zemalja.

Druženje učenika sa omiljenim pesnicima  nastavljeno je i na Trgu heroja sa Košara, a u kragujevačkom Pozorištu za decu i mlade odigrana je predstava „Vitez” Aleksinačkog pozorišta. Na istom mestu je bio i koncert pod nazivom „Banetove leteće gitare”, nakon čega su autorima najboljih učeničkih radova uručene lepe nagrade.

– Na ovogodišnji konkurs pristiglo je 245 radova iz 90 škola, 55 gradova i pet država. Stiglo nam je i nekoliko đačkih radova iz jedne srpske škole u Francuskoj. Zaista smo ponosni što smo uspeli da animiramo impozantan broj učenika i njihovih nastavnika – ističe pesnik Janjušević, koji je i idejni tvorac festivala „Želim da budem dete”.

Organizatori i učesnici ovogodišnjeg festivali posetili su i nekoliko kragujevačkih osnovnih škola, gde su na duhovit način govorili o svom životu i radu, predočavajući tako sve one pomalo zaboravljene vrednosti koje sa sobom nose kultura, obrazovanje i lepa reč.