Lideri G-20 usaglasili obećanja

Od našeg stalnog dopisnika 
Vašington, 16 . novembra – Zgrada Nacionalnog muzeja u Vašingtonu poslužila je juče kao specifično, strateško – porodilište. Lideri Grupe 20, čije članice čine 85 odsto globalne ekonomije, pokušali su da ovde –  „porode” sigurniji finansijski sistem od sadašnjeg s kojim je čovečanstvo upalo u nezapamćene lomove i još crnje slutnje. „Ovo su porođajne muke novog svetskog poretka”, dijagnosticirao je najkonkretnije, britanski premijer Gordon Braun. Pretočena u jezik zvaničnog zajedničkog saopštenja, ta dijagnoza glasi: „Odlučni smo da ojačamo našu saradnju i zajedno radimo za obnovu globalnog rasta i neophodno reformisanje svetskog finansijskog sistema”, uz napomenu da „Međunarodni monetarni fond i druge globalne institucije moraju biti opsežno reformisane tako da odraze izmenjen značaj (zemalja i regiona) u svetskoj ekonomiji”.

Iz saopštenja takođe proizlazi da je grupa državnika prihvatila činjenicu da vrhunsko pravilo više ne može da bude „para vrti gde burgija neće”, jer je njegovom primenom dramatično izbušen svetski sistem, kroz čije rupe ističe poverenje i u finansijske i u političke vlasti. I povećava rizike da tumbanja – izmaknu kontroli i državnika i bankara

Mora se drugačije nego dosad, istakli su predsednici i SAD, i Rusije, i Kine, i Francuske, i Brazila. „Složili smo se da moramo da finansijsko tržište učinimo otvorenijim i odgovornijim”, poručio je Džordž Buš. „Potrebna je nova međunarodna finansijska arhitektura u celini, otvorena, fer, efektivna i legitimna”, ukazao je Dmitrij Medvedev. Sličan poziv – za uspostavljanje novog poretka „pravednog i uređenog” –  uputio je i Hu Đintao…

Nikola Sarkozi je pozdravio što su lideri kolektivno shvatili da su „ušli u 21. vek”, da bi potom vešto obrazložio koncepcijska neslaganja sa Vašingtonom, rekavši: „Amerika je i dalje sila broj jedan na svetu, ali više nije jedina na toj poziciji”. Luis Injasio Lula da Silva je premetanja u globalnim poslovima izrazio šire: „Grupa osam (zapadne sile, plus Rusija) nema više razlog postojanja, na delu je Grupa 20 (u kojoj je pored klasične „osmorke” i EU, još niz rastućih sila).

Ispostavlja se, ukratko, da se svet promenio brže nego što su to uspeli da registruju, a kamoli da nađu odgovore, njegovi prilično inertni, dosad dominantni, faktori administracije i biznisa. U govorima se za takav „previd” ponajviše zameralo Americi, da bi i u završnom dokumentu ista stvar bila izražena diplomatski bez pominjanja njenog imena.

Mogu li političari da smire tržišne nerede, koje prevazilaze nacionalne nadležnosti? Hoće li svojim instrukcijama promovisati državnu intervenciju kao globalni metod korigovanja tržišnog „zastranjivanja”? Može li svet da se politički objedini oko finansijskog projekta kao što je to učinio pre 64 godine sporazumom u Breton Vudsu? I šta ako je odgovor na ta pitanja – negativan? Sve te nedoumice opstaju, jer je na jučerašnjom skupu mahom usaglašena zbirka obećanja, koja bude nade ali ne smanjuju strepnje.

I Sarkozi i Buš su nagovestili „dug put”. Japanski premijer Taro Aso je konstatovao da sada ipak „imamo okvir za saradnju”. Predsednik Svetske banke Robert Zelik upozorava da „ljudi širom sveta sada očekuju globalni, koordinisani i brzi odgovor” na dramu koja je mnoge zadesila iako nisu „ni luk jeli ni luk mirisali”.

Međunarodna organizacija Oksfam, posvećena borbi protiv siromaštva, zamera što na samitu nisu bili zastupljeni najugroženiji – uopšte, a posebno najnovijim potresima. „Nije se čuo vapijući glas više od dve milijarde ljudi”, saopštila je. Slično je upozoravalo i nekoliko stotina demonstranata za vašingtonskim ulicama.

Novi svetski finansijski poredak je, reklo bi se, u „trudovima”. Plod nije izvestan, jer u ovom slučaju nema „ultrazvuka”. Ultrakarakter imaju drugi zvuci – velikih obećanja i još većih strepnji da stari poredak nestaje brže nego što novi nastaje.

-----------------------------------------------------------

I šefovi pod lupom

Vašington, 16. novembra -Lideri Grupe 20 predložili su i da se „pojača pregled” raznovrsnih nadoknada koje primaju direktori finansijskih institucija. Pretpostavlja se, naime, da su izdejstvovali razne „bonuse”, često u astronomskim svotama, što, osim zgražavanja javnosti, može da dovede i do posrtanja firmi koje ih tako stimulišu.

Sluti se da se mnogi od njih upuštaju u visokorizične operacije kako bi pokazali da su oni lično vredni bogatstva koje su ugovorili. Ispostavilo se da su otpremnine, u iznosu od više miliona dolara, ovde dobijali i oni koji su svoje firme uvalili u propast.

Javnost je sve više užasnuta takvim „kompenzacijama”, konstatuje „Vašington post”, koji stavlja pod lupu  - fenomen drastičnog odskakanja šefova biznisa od kolektivne sudbine. Samo prošle godine je finansijski sektor, navodi, isplatio 33 milijarde „bonusa” direktorima. Istovremeno se poreskim obveznicima povećava teret, uz ostalo i zato što treba da učestvuju u budžetskoj nadoknadi gubitaka Volstrita, koji priznaje i da je i sam kriv, jer je „kompenzacionim sistemom” obodrio šefove na „avanture” koje su doprinele finansijskoj krizi.

-----------------------------------------------------------

„Postojeći” i „dolazeći”

Vašington, 16. novembra - Grupa 20 kombinuje „postojeće” i „nastajuće” ekonomske sile. Na vašingtonskom samitu bili su predstavnici SAD, EU, Argentine, Australije, Brazila, Britanije, Kanade, Kine, Francuske, Nemačke, Indije, Indonezije, Italije, Japana, Meksika, Rusije, Saudijske Arabije, Južnoafričke Republike, Južne Koreje i Turske.

-----------------------------------------------------------

Između vizija i stvarnosti

ANALIZA
Razmak između vizija i stvarnosti je popriličan, čak možda veći nego inače. Ponude samita, one izgovorene i zapisane u Deklaraciji, mogle bi da se povežu ovako:

• Prvi put na jednom skupu ove vrste, Amerika nije bila u dominantnoj ulozi, iako je bila domaćin. U njoj je viđen više „uzročnik problema” (potresa na tržištu nekretnina i kredita koji se proširio svetom) nego „model rešenja”.

• Značaj nastupa supersile umanjila je i činjenica da je ona u procesu prenosa vlasti – reči odlazećeg Buša se, stoga, nisu uvažavale kao perspektivne, a na skupu se nije pojavio dolazeći predsednik Barak Obama, koji je sadašnji vašingtonsku vladavinu ocenio kao „katastrofalnu” i nagovestio nove pristupe i unutrašnjim i spoljnim odnosima. Novoizabranom šefu Bele kuće tek predstoji razmatranje izveštaj njegovih izaslanika na samitu, sa koga, sluti se, mogu da mu odgovaraju smernice za veću regulaciju tržišta.

• U odnosima među zapadnim saveznicima, prevagu je, tumače i ovdašnji analitičari, odnela Evropa. Vašington nije mogao, naime, da se „do kraja suprotstavi” prekoatlantskim insistiranjima za veće učešće države u cilju ublažavanja tržišne uskomešanosti, uz ostalo i zato što je i sam pribegao interventnom uplitanju, vrednom 700 milijardi dolara, kako bi spasao poklekle gigante Volstrita.

• Premeštanje prevage ne znači da je uspostavljena nova dominacija. Vašington se suprotstavlja uspostavljanju „predoziranoj” internacionalnoj nadležnosti za nacionalne stvari. Pozivajući se na neimenovane učesnike sastanka, „Vašington post” izveštava da je i kanadski premijer Stiven Harper kontrirao Sarkozijevom zalaganju za „širu globalnu regulaciju”, kao tendenciji za „kršenje nacionalnog suvereniteta”.

• Možda je najvažnija činjenica – afirmacija „rastućih ekonomskih sila” za kakve naročito važe Kina, Indija i Brazil. Prihvaćeno je, u zajedničkom saopštenju, da takvi „uzletnici” treba da imaju više uticaja u MMF-u i drugim institucijama usmerivača kapitala, a da za početak, bar Kina i Brazil uđu u članstvo Foruma finansijske stabilnosti (uticajne grupe, s centralom u Švajcarskoj, ministara finansija i guvernera centralnih banaka inudstrijalizovanih sila).

• Grupa 20 nameće se kao novi međunarodni faktor, koja polazi od činjenice da je Grupa 8 preuska, pa da je za globalne dogovore potreban širi sastav. Takav rast uticaja povezan je i sa okolnošću da SAD i Evropa zapadaju u recesiju pa da bi kao važni investitori, više nego dosad, mogli da se pojave, pored Japana, Kina, Saudijska Arabija, Rusija…

• Najavljene su mere „disciplinovanja” finansijskog tržišta, uz nalog da mora da postane „transparentnije”. Tome treba da doprinese osnivanje „veća kontrolora” koje bi nadziralo transakcije džinova „transnacionalnog kapitala”.

• Konkretizacija predočenog – tek predstoji. Stručnjaci „dvadestorke” treba da razrade predloge kako bi se 30. aprila (najverovatnije u Londonu) održao njihov novi samit.

-----------------------------------------------------------

Samit sa strane

• Učesnici samita - 19 zemalja plus EU, ostvaruju 90 odsto svetskog bruto nacionalnog proizvoda koji iznosi oko 54 biliona (hiljada milijardi) dolara

• Dok je sastanak, koji je trajao ukupno šest sati, održavan u starom zdanju iz 19. veka u kojem je danas muzej posvećen arhitekturi, učesnici, koji su ovoga puta u Vašington doputovali bez supruga („da bi bilo manje pompe”), radnu večeru su imali u Beloj kući. Na meniju su bili: dimljena prepelica, jagnjetina sa majčinom dušicom, bruskete sa sirom i tri vrste vina

• Sledeći samit će biti održan u Londonu (mada to još nije i formalno odlučeno)

• Globalni ekonomski samiti počeli su kao G-7, da bi, tokom devedesetih, u ovaj klub razvijenih bila pozvana i Rusija i ime promenjeno u G-8. G-20 nije inače sasvim novi forum, ali je dasad bio okupljanje samo ministara finansija

• Završna izjava na engleskom jeziku ima 3.629 reči - što bi, odštampano u „Politici”, zauzelo nešto pre dve strane

Momčilo Pantelić

-----------------------------------------------------------

Čaves okuplja „nepozvane”

Venecuelanski predsednik najavljuje paralelni skup o krizi u Karakasu

Zadovoljni što su, makar i u vremenima krize ubrojani u prošireno svetsko društvo, Kristina Kiršner i Injasio Lula da Silva, predsednica Argentine i popularni čelnik najjače južnoameričke sile Brazila, svojski su se potrudili da ceo region uđe u novi svetski ekonomski poredak ma kuda on vodio. Sa samita u Vašingtonu stižu i slike, gde se vidi da ovo dvoje državnika umerene levičarske orijentacije iz „zapostavljenog zadnjeg dvorišta” rame uz rame sa ostalih osamnaest „frontaša” zajednički kroje novu sliku sveta. U tom poslu neće kao do sada biti samo šegrti.

„O dosadašnjem poslovanju i pravilima međunarodnih organizacija istorija je izrekla svoj negativni sud. I Međunarodni monetarni fond i Svetska banka moraju da se otvore za značajnije učešće ekonomija u razvoju. Sva mobilizaciona socijalna i politička snaga u našim zemljama danas je ugrožena zbog krize koja se izrodila u najjačim državama. Ona je plod pohlepe neodgovornih špekulanata i, moram to otvoreno da kažem, prouzrokovana apsolutnim odsustvom ozbiljnije regulacije finansijskog tržišta”, rekao je predsednik Brazila na samitu u Vašingtonu. Prethodno se, kako su izvestili latinoamerički mediji, na pola puta, sastao u četiri oka sa argentinskom predsednicom čiji je hotel samo nekoliko blokova udaljen od Lulinog.

Neki radikalniji članovi levičarskog bloka Latinske Amerike odlučili su se na bojkot. Pad cene nafte zatekao je Uga Čavesa usred izborne kampanje za regionalne predstavnike, a odmah pošto prođe ova burna unutrašnja borba sa opozicijom, predsednik naftonosne Venecuele zakazaće tačan datum paralelnog samita. Grupa 20 ne može i neće da reši probleme siromašnih zemalja, rekao je Čaves, najavljujući da će „nepozvani” biti pozvani u Karakas gde će on lično biti predsedavajući. Tu će se naći sve zemlje iz Alijanse Petrokariba koje su od Venecuele dobile privilegiju da naftu kupuju po subvencionisanim cenama i članice grupe Alba (bolivarska alternativa) stvorene da budu pandan američkoj inicijativi o slobodnoj trgovini.

Polovina državnog budžeta popunjava se novcem od izvoza nafte, pa je Čaves najavio stezanje kaiša i rigoroznu štednju u 2009. godini.

Ljut je i Fidel Kastro, koga Čaves zove svojim duhovnim ocem. Vođa kubanske revolucije, koji se zbog bolesti zvanično povukao sa funkcije šefa države u februaru, prepustivši to mesto svom mlađem bratu Raulu, žali se u svojoj redovnoj kolumni koju objavljuje zvanični list Komunističke partije Kube „Granma” da niko od učesnika sastanka u Vašingtonu nije rekao ni jednu jedinu reč o „odsustvu 150 zemalja sveta koje su u istim ili još većim problemima…” Oni imaju pravo da kažu svoje predloge o međunarodnom finansijskom poretku. Fidelu Kastru smeta i što niko od vašingtonskih zvanica nije tražio prestanak trke u naoružanju i zabranu oružja za masovno uništavanje. Po mišljenju obolelog lidera, koji se u bolničkoj sobi redovno sreće i sa Čavesom i sa brazilskim predsednikom Lulom, u Vašingtonu se nije uvažio glas ni apel manjih i siromašnih. Teško da bi se sa ovakvom ocenom mogao složiti Lula, koga već nazivaju novijim i autentičnijim liderom „trećeg sveta” od Čavesa.