Do­di­ku su­de, a Šmi­ta ni ne zo­vu

Od na­šeg stal­nog do­pi­sni­ka

Ba­nja­lu­ka – Na ju­če odr­ža­nom ro­či­štu u po­stup­ku pro­tiv Mi­lo­ra­da Do­di­ka, pred­sed­ni­ka RS, sa­slu­šan je ge­ne­ral­ni se­kre­tar Vla­de Re­pu­bli­ke Srp­ske i član Uprav­nog od­bo­ra „Slu­žbe­nog gla­sni­ka RS” Da­li­bor Pa­nić. On je u Su­du BiH sa­slu­šan kao sve­dok, na pred­log od­bra­ne dru­go­op­tu­že­nog v. d. di­rek­to­ra „Slu­žbe­nog gla­sni­ka” Mi­lo­ša Lu­ki­ća. Do­dik je na­kon ro­či­šta iz­ja­vio je da Sud BiH na­sta­vlja s far­som i po­li­tič­kim pro­ce­som pro­tiv nje­ga i Lu­ki­ća „iako taj sud ni­je mo­gao ni­šta da do­ka­že ne­go je ble­fi­rao”.

Na ro­či­štu je bi­lo re­či o Za­ko­nu o ne­pri­me­nji­va­nju od­lu­ka Ustav­nog su­da BiH, kao i o iz­me­na­ma Za­ko­na o ob­ja­vlji­va­nju za­ko­na i dru­gih pro­pi­sa Srp­ske (zbog ko­jih se su­di Do­di­ku i Lu­ki­ću). Pa­nić je is­ta­kao da ni­ti OHR, ni­ti Šmit, te bi­lo ko dru­gi, ne­ma pra­vo i mo­guć­no­sti da sto­pi­ra za­ko­ne ko­je usvo­ji Skup­šti­na RS.

Tu­ži­la­štvo BiH te­re­ti Do­di­ka i Lu­ki­ća za „ne­po­što­va­nje od­lu­ka Kri­sti­ja­na Šmi­ta”, po za­ko­nu ko­ji je ne­mač­ki di­plo­ma­ta na­met­nuo. Do­dik je, na­i­me, „zgre­šio” jer je pot­pi­sao za­ko­ne ko­ji su po­tom ob­ja­vlje­ni u „Slu­žbe­nom gla­sni­ku RS”, iako ih je Šmit po­ni­štio, a od­no­se se na za­bra­nu spro­vo­đe­nja od­lu­ka vi­so­kog pred­stav­ni­ka i Ustav­nog su­da BiH na te­ri­to­ri­ji RS. Pa­nić je ju­če po­sve­do­čio da je do­bio vi­še do­pi­sa da se za­u­sta­vi ob­ja­vlji­va­nje dva za­ko­na usvo­je­na na 7. i 8. po­seb­noj sed­ni­ci Skup­šti­ne RS, kao i pu­tem po­šte dva do­pi­sa da se ob­ja­ve od­re­đe­na ak­ta Kan­ce­la­ri­je vi­so­kog pred­stav­ni­ka (OHR) u BiH. Na pi­ta­nje Lu­ki­će­vog advo­ka­ta da li ne­ko mo­že sto­pi­ra­ti da se od­re­đe­na za­kon­ska re­še­nja ne ob­ja­ve, Pa­nić je re­kao da bi to bi­lo pro­tiv­no za­ko­nu i Usta­vu RS. Na pi­ta­nje Do­di­ka da li je za­ko­nom i Usta­vom RS pred­vi­đe­no da za­ko­ne mo­že do­no­si­ti vi­so­ki pred­stav­nik, OHR ili Kri­sti­jan Šmit, Pa­nić je re­kao da „ni Šmit ni OHR ni­su pred­vi­đe­ni kao za­ko­no­dav­no te­lo”.

Za­ni­mlji­vo je da je su­di­ja Se­na Uzu­no­vić od­bi­la pred­log za sa­slu­ša­nje Šmi­ta, uz obra­zlo­že­nje da on uži­va „pra­vo di­plo­mat­skog imu­ni­te­ta” i da okol­no­sti na ko­je bi bio sa­slu­šan u svoj­stvu sve­do­ka „ni­su pred­met op­tu­že­nja”. Od­bra­na, na­i­me, zah­te­va da Šmit pred su­dom do­ka­že da je ime­no­van u skla­du s pred­vi­đe­nom pro­ce­du­rom i Dej­ton­skim spo­ra­zu­mom.

Lu­ki­ćev bra­ni­lac Milj­kan Pu­car iz­ja­vio je da bi okri­vlje­ni u slu­ča­ju da su po­slu­ša­li OHR pre­kr­ši­li za­kon i na­pa­li ustav­ni po­re­dak u BiH, jer sa­mo par­la­ment i Na­rod­na skup­šti­na mo­gu do­no­si­ti za­ko­ne ko­ji su oba­ve­zu­ju­ći za sve. On je po­no­vio da je Šmit kao sve­dok na okol­no­sti ve­o­ma bi­tan jer se u svo­jim od­lu­ka­ma po­zi­va na bon­ske za­ključ­ke ko­ji ni­su prav­no u pro­me­tu u BiH, ni­su nig­de jav­no ob­ja­vlje­ni ni­ti bi­lo ko­joj in­sti­tu­ci­ji zva­nič­no do­sta­vlje­ni. „Ako se po­zi­va­te na to, on­da je bit­no da do­đe­te na sud i da ka­že­te na osno­vu če­ga vam je to ovla­šće­nje ko­je vi ima­te”, po­ru­čio je Pu­car.

I na pret­hod­nom ro­či­štu 18. sep­tem­bra sve­dok Lu­ki­ća, ge­ne­ral­ni se­kre­tar Skup­šti­ne RS Bo­ran Bo­san­čić, re­kao je da ni­ko, pa ni di­rek­tor „Slu­žbe­nog gla­sni­ka”, ne mo­že da ospo­ri ob­ja­vlji­va­nje za­ko­na ko­je je do­ne­la skup­šti­na, jer ako bi to ura­dio bio bi to na­pad na ustav­ni po­re­dak. Bo­san­čić, ko­ji je pred­sed­nik Uprav­nog od­bo­ra „Slu­žbe­nog gla­sni­ka”, re­kao je to­kom sa­slu­ša­nja da OHR ne mo­že da na­re­di da se za­kon­ska re­še­nja ne ob­ja­vlju­ju jer to ni­je pro­pi­sa­no nad­le­žno­sti­ma ni vi­so­kog pred­stav­ni­ka ni­ti OHR-a. On je po­tvr­dio da OHR ne mo­že da do­no­si za­ko­ne ko­ji se od­no­se na Re­pu­bli­ku Srp­sku jer je pro­ce­du­ra do­no­še­nja za­ko­na de­fi­ni­sa­na za­ko­ni­ma Srp­ske i nje­nim usta­vom. Bra­ni­lac Go­ran Bu­bić je na­kon tog ro­či­šta re­kao da je sve­do­če­nje Bo­san­či­ća po­ka­za­lo da u prav­nom po­ret­ku u BiH de ju­re vi­so­ki pred­stav­nik ne­ma ni­ka­kvu ulo­gu. Do­dik je ta­da re­kao da za­kon kr­ši Šmit, a po­re­dak BiH Tu­ži­la­štvo i „tu­ži­o­ci po­da­ni­ci”.

Sa­vet­nik pred­sed­ni­ka Srp­ske Mi­lan Te­gel­ti­ja oce­nio je da je Šmit „kva­zi” (Kri­vič­ni) za­kon na­met­nuo sa­mo da bi se po nje­mu su­di­lo Do­di­ku i to mu je bio je­di­ni cilj. On do­da­je da je ne­u­stav­nim ak­tom stran­ca bez le­gi­ti­mi­te­ta van­par­la­men­tar­no na­met­nut „kva­zi­za­kon”.

„Ta­ko od ustav­nog po­stu­pa­nja pred­sed­ni­ka (pot­pi­si­va­nje uka­za), ko­je on mo­ra da ra­di, na­pra­vi­li su kri­vič­no de­lo i če­ka­li da pred­sed­nik po­stu­pi po Usta­vu RS, ka­ko je­di­no mo­že, a on­da ga op­tu­ži­li i iz­ve­li pred Sud BiH, ra­di ustav­nog i je­di­nog mo­gu­ćeg po­stu­pa­nja pred­sed­ni­ka RS”, do­da­je Te­gel­ti­ja.

Prav­nik Og­njen Ta­dić pi­ta ka­kvog smi­sla ima na­sta­vak su­đe­nja i to da „Sud BiH da­lje glu­mi ozbilj­no su­đe­nje”, na­kon što su Pre­drag Ko­jo­vić, po­sla­nik Na­še stran­ke, i El­me­din Ko­na­ko­vić, li­der stran­ke Na­rod i prav­da, pri­zna­li da je to po­li­tič­ko su­đe­nje.