Tihi lapot u Srbiji

Aktivisti Crvenog krsta nedavno su u jednom zaseoku u Srbiji naišli na dvoje starijih supružnika koji su zaboravili da govore, što je pre svega posledica teške društvene izolacije koju su ovi nesrećni, usamljeni i siromašni ljudi više godina trpeli. Kod nas, naročito u ruralnim planinskim sredinama, trenutno živi stotinak hiljada starijih u izuzetno teškom položaju, a birokratizacija je izražena – primera radi, da bi ostvarili pravo na dobijanje materijalnog obezbeđenja i pomoći (popularno, MOP) potrebno je da prilože čak 18 dokumenata.

Ovi uznemirujući podaci, koji su se mogli čuti na jučerašnjoj debati „Život starijih u Srbiji”, održanoj juče u Centru za demokratiju u Beogradu u okviru projekta Demokratski politički forum, svedoče o neophodnosti borbe za smanjenje siromaštva i povećanja tolerancije i želje da se stariji ljudi, kao na Zapadu, uključe u društvene tokove. Sve ovo bi se lakše ostvarilo ako bi se kod nas primenili bar neki od mehanizama koji su u sistemu Evropske unije odavno ukorenjeni, kao što su razvoj većeg broja usluga na lokalu, doživotno obrazovanje starijih i produžetak rada posle penzionisanja ukoliko za to postoji volja. U Srbiji treba što pre da zaživi usluga geronto-hraniteljstva, koja bi postepeno doprinela da se skine breme sa prebukiranih domova za stara lica i uz odgovarajuću obuku uposlila stotine nezaposlenih žena, neki su od zaključaka skupa.

– Starije osobe i razvijanje sistema usluga na lokalu su apsolutni prioritet Ministarstva za rad i socijalna pitanja. Očekujemo da će do kraja 2009. godine 140 srpskih opština imati veoma razvijene strateške planove socijalne zaštite starih. Trenutno je devet usluga u pilot-fazi – rekla je Ivana Ćirković, iz tima za implementaciju strategije za smanjenje siromaštva.

Dragoljub Mićunović, jedan od osnivača Centra za demokratiju, podsetio je prisutne na potrebu suzbijanja diskriminacije starih, koji su često isključeni iz političkog života i konkurisanja za posao, ali i na to da bi se Srbija, koja se sada sa prosečnom starošću stanovništva od 40,4 godine nalazi među deset „najstarijih” država na svetu, verovatno našla na samom dnu globalne lestvice što se tiče šansi za preživljavanje starijih, kako zbog manjka adekvatne nege i lekova, tako zbog siromaštva i odsustva socijalne solidarnosti.

– I danas kod nas postoji lapot: on se vrši preko medija. Glavni argument u parlamentarnoj debati protiv izbora Jovana Krkobabića za potpredsednika vlade bile su njegove godine. Da li je u SAD iko pravio neprimerene aluzije na starost kandidata na proteklim izborima? Profesore univerziteta u Nemačkoj ne šalju u penziju. Kod nas je potrebno doneti zakon o generacijskoj ravnopravnosti – država se ne ponaša racionalno prema znanjima i resursima starih – rekao je Mićunović.

Mladi nisu motivisani za volonterski rad sa starima, a mediji loše pokrivaju probleme sa kojima se suočavaju stariji sugrađani i pri tom proizvode stereotipe. Nadežda Satarić iz organizacije AMITY istakla je da je potrebno doneti zakon o volonterskom radu i skrenula posebnu pažnju na brojnost ljudi koji imaju više od 30 godina staža, ali koji ne mogu formalno da odu u starosnu penziju, niti da ostvare socijalne transfere poput tuđe nege i pomoći i pomoći u kući, a često nemaju ni srodnike koji bi im pomogli.    

– Ipak, treba sa preciznošću utvrditi kolika je imovina ljudi koji traže socijalnu pomoć: oni ponekad dolaze u džipovima da je dobiju – bila je izričita Jasminka Veselinović iz Gradskog centra za socijalni rad Beograd, dodavši da lokalne samouprave treba da dozvole naplaćivanje geronto-usluga po ekonomskim cenama onim ljudima koji za to mogu da izdvoje sredstva, koja bi se onda preusmerila ka siromašnim starijim osobama, što je odavno standard u Ujedinjenom Kraljevstvu.