Kako je Erdogan izbegao susret sa Bajdenom

Tokom jesenjeg zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, koje je upravo završeno, predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan je razgovarao sa mnogim državnicima, ali je izbegao i protokolarni susret sa šefom Bele kuće Džozefom Bajdenom.

U politici ništa nije slučajno. U zvaničnoj Ankari nisu komentarisali ovaj potez Erdogana, ali istanbulski dnevnik „Sabah” tvrdi da je on namerno propustio sastanak sa šefom Bele kuće. Dvojica državnika su se za četiri godine, koliko traje Bajdenov mandat, sreli svega tri puta i to nakratko na marginama međunarodnih skupova. Na sadašnjem zasedanju Generalne skupštine UN i to je izostalo.

Turski opozicionari ironično primećuju da je stvar izvadila „prva dama” Emina Erdogan, koja je prisustvovala prijemu koji je za supruge stranih državnika organizovala Džil Bajden. „Mi smo u Njujorku predstavili svetu naše kulturno nasleđe i otvorili put za dalje jačanje prijateljstva Turske sa drugim zemljama”, izjavila je Erdoganova supruga i potvrdila da se srela sa generalnim sekretarom GS UN Antoniom Guteresom, ekonomistom Džefrijem Saksom i učestvovala u radu skupova koje je organizovao Unicef.

Odnosi dve vodeće zemlje NATO-a poslednjih godina su opterećeni mnogim problemima. Ankara je pod sankcijama Vašingtona isključena iz proizvodnje i kupovine najsavremenijih borbenih američkih aviona F-35, iako je u taj posao uložila 1, 250 miliona dolara. Bela kuća je povukla taj potez jer su Turci kupili ruski sistem S-400, što Moskvi, kako kažu u Vašingtonu, prvi put pruža mogućnost da iznutra špijunira najmodernije naoružanje alijanse. Kada je Ankara odbila da raskine taj ugovor vredan 2,5 milijarde dolara, usledile su sankcije koje su još na snazi.

Iako niko to javno ne kaže, izbegavanjem susreta sa Bajdenom, Erdogan je u stvari želeo da podrži kandidata republikanaca Donalda Trampa iako ni sa njim, dok je ovaj bio u Beloj kući, nije mogao da postigne kompromis o mnogim pitanjima. On se sada izgleda opredelio za manju nevolju. „Voleli vi Trampa ili ne, on je važno ime. Tramp nema skrivenu agendu, on mi je otvoreno govorio stvari. I ja sam njemu kazivao stvari veoma otvoreno”, izjavio je ranije Erdogan.

Kada je Turska u februaru, posle dve godine pogađanja i odlaganja, konačno dala zeleno svetlo za proširenje NATO-a, odnosno prijem Finske i Švedske, na čemu je insistirao Vašington, verovalo se da će to stvoriti povoljniju klimu za poboljšanje odnosa između SAD i Turske. Američki Kongres je u međuvremenu odobrio Turskoj kupovinu 40 novih aviona F-16 i delove za modernizaciju postojeće flote koja je zastarela. Ankara je pozdravila tu odluku, ali i dalje traži da se ukinu sankcije i da se uključi u proizvodnju aviona F-35. Prema otkrićima turskih medija, u Americi su navodno spremni da to prihvate, ali pod uslovom da se Ankara oslobodi spornog ruskog raketnog sistema koji je već instaliran u Anadoliji: da ga „zamrzne” ili da ga proda nekoj zemlji izvan NATO-a.