Podzemni rudnik – manji uticaj na životnu sredinu

U raspravama o tome treba li kopati litijum u Jadru ili ne često slušamo tvrdnje da bi rudnik ugrozio vode i uništio poljoprivredu u jednom od plodnijih krajeva Srbije. Kompanija „Rio Tinto” je više puta isticala da je suživot poljoprivrede i rudarstva u lozničkom kraju moguć pre svega zbog činjenice da je u pitanju podzemna eksploatacija.

O tome je govorio i profesor Mihael Tost, šef Katedre za inženjerstvo u rudarstvu i ekonomiju mineralnih resursa na Univerzitetu Montan u Leobenu u Austriji.

– Podzemni rudnik uvek ima manji uticaj na životnu sredinu nego površinski kop. Podzemni rudnik projekta „Jadar” omogućava da se ruda iskopava na 400 do 700 metara dubine ispod zemlje, rudnik se neće ni videti na površini. To samo po sebi znači da će biti manji uticaj na zemljište i biodiverzitet – rekao je austrijski stručnjak za održivo rudarstvo.

Uticaj eksploatacije jadarita na okruženje detaljno je opisan u nacrtima studija o proceni uticaja na životnu sredinu. Tu su navedene brojne prednosti podzemnog rudarenja, koje uključuju i nastavak poljoprivrednih aktivnosti na zemljištu iznad rudnika.

– Rudnik i procesno postrojenje izmestili bi poljoprivrednu proizvodnju s manje od jedan odsto ukupnog poljoprivrednog zemljišta na teritoriji opštine Loznica. Na svim okolnim imanjima stanovništvo bi moglo kao i do sada da se bavi zemljoradnjom, stočarstvom, pčelarstvom i drugim aktivnostima. To su potvrdile analize i modelovanja više od sto nezavisnih domaćih i stranih stručnjaka koji su učestvovali u izradi pomenutih studija. Podzemni rudnik, za razliku od otvorenog kopa, znatno manje utiče na izgled terena i emituje manje prašine i buke, tako da je sveukupni uticaj na životnu sredinu manji – ističe naš sagovornik.

Projekat „Jadar”, napominje, predviđa primenu savremenih sistema za kontrolu prašine, smanjenje emisije gasova i efikasno upravljanje rudničkim otpadom. Poseban fokus stavljen je na filtere za prečišćavanje vazduha, čime se osigurava da rudarske aktivnosti ne naruše kvalitet života lokalnog stanovništva.

Prema njegovim rečima, kako bi se potvrdila efikasnost ovih tehnologija, sprovedeni su opsežni testovi emisije prašine u specijalizovanim vazdušnim tunelima u Holandiji i Australiji. U ovim kontrolisanim uslovima simulirani su specifični vetrovi i karakteristike vazduha iz doline potoka Štavice, gde će se nalaziti deponija. Preliminarni rezultati jasno pokazuju da će emisije prašine biti u okviru zakonom propisanih granica.

– Za bavljenje poljoprivrednom važno je i to što tokom višedecenijskog rada rudnika ne bi došlo do znatnog sleganja tla. Prema rezultatima modelovanja iz preliminarnih studija, ono bi bilo minimalno – svega jedan centimetar iznad periferne zone rudnika nakon nekoliko decenija. Za potrebe projekta koristile bi se prečišćene podzemne rudničke vode i prikupljena kišnica, tako da ne bi bilo negativnog uticaja ni na izvore vode koje koristi lokalno stanovništvo, uključujući vode za potrebe poljoprivrede – kaže profesor Tost.

Nezavisni stručnjaci potvrdili su da rudnik i procesno postrojenje neće zagaditi reke ni izvorišta. Sve otpadne vode bile bi tretirane u savremenom sistemu za prečišćavanje pre ispuštanja u Jadar.

– Što se tiče vodosnabdevanja, rudnik i fabrika ne bi umanjili dostupnost niti negativno uticali na kvalitet postojećih rezervi i izvora vode. Rudarske aktivnosti u projektu „Jadar” odvijale bi se daleko ispod izvorišta koja lokalno stanovništvo koristi za vodu. Studije o proceni uticaja na životnu sredinu potvrđuju da su planirane mere zaštite adekvatne da spreče zagađenje, kako površinskih, tako i podzemnih voda – objašnjava dr Dinko Knežević, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta, jedan od učesnika u izradi ovih dokumenata.