U Turskoj strahuju od Netanjahua

Dok se u svetu mogu čuti različite procene kada će se i gde Izrael i Hezbolah, odnosno Iran zaustaviti, predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan poziva međunarodnu zajednicu da hitno blokira osvajački pohod premijera Benjamina Netanjahua dok ne bude kasno. U Ankari se strahuje da će se posle Gaze i Libana, na udaru izraelske armije naći i druge zemlje u regionu uključujući i Tursku.

„Posle Libana sledeći izraelski cilj će biti naša zemlja. Premijer Benjamin Netanjahu sanja da i Anadoliju uključi u Izrael”, upozorava Erdogan koji, od početka sukoba u Gazi pre godinu dana, ukazuje na osvajačke ambicije Netanjahua, koga javno optužuje za „državni terorizam, ratne zločine i genocid nad Palestincima”.

„Mi se suočavamo sa okupatorom koji pokušava da u rat uvuče ceo region. Niko ko ima i malo savesti, ne sme da ostane po strani i da ćuti. Svi treba da reaguju na taj masakr koji su izvršili Izraelci”, ističe on.

U Ankari više dileme nema, ako je ikada i bilo, sledeći cilj na nišanu Netanjahua biće Turska. Mediji u Istanbulu pišu da Izrael neće ostaviti na miru ni nepriznatu državu Tursku republiku severni Kipar na podeljenom mediteranskom ostrvu. Pogotovo što Velika Britanija, koja, kao i Amerika, bezrezervno podržava režim u Tel Avivu, na Kipru ima dve vojne baze, preko kojih navodno Netanjahuu već stiže moderno zapadno naoružanje.

Sadašnji konflikt, ocenjuju u Ankari, nije samo između Izraela i Palestine nego je to borba između „ekspanzionističkog cionizma i muslimana” koji brane svoju zemlju. „Najnoviji razvoj situacije u regionu pažljivo pratimo i preduzećemo sve neophodne mere kako bi zaštitili naš suverinitet i teritorijalni integritet”, ističu u Ministarstvu odbrane Turske, prenose lokalni mediji.

Predsednik parlamenta Numan Kurtulmuš zakazao je hitnu sednicu koja će biti zatvorena za javnost. Poslanici će, kako je najavljeno, raspravljati o „izraelskim pretnjama” na koje je ukazao šef države.

Na vanrednoj sednici Saveta za nacionalnu bezbednost osuđene su izraelske vojne operacije u Libanu u kojima je stradalo 1.100 građana. Kritikovana je i odluka vlade u Tel Avivu kojom je generalni sekretar UN Antonio Guteres proglašen za „personu non grata” i zabranjen mu je ulazak u Izrael. „To je poslednji u nizu primera koji potvrđuje izraelsko bezakonje”, ističe se u saopštenju saveta.

Iz Vlade Turske pozivaju da „svet konačno otvori oči, više ne može da žmuri pred zločinima u Gazi koji su do sada odneli više od 40.000 života, uglavnom civila – dece i žena Palestinaca”. Ankara je pozvala sve zemlje da podrže tužbu koju je Južnoafrička Republika podnela Međunarodnom sudu pravde u Hagu protiv izraelskog premijera, optužujući ga za genocid nad Palestincima u Gazi. Dosad je to uradilo desetak država, među kojima je i Turska.

U situaciji kada su Ujedinjenje nacije, odnosno Savet bezbednosti, nemoćni da zaustave sadašnji haos u Gazi, Ankara poziva sve zemlje da priznaju palestinsku državu. To je, smatraju, jedini put za prevazilaženje sadašnje krize na Bliskom istoku, to jest za rešenje tog problema. Palestina sada u Generalnoj skupštini ima status posmatrača bez prava glasa.

Iako u Vašingtonu ističu da je rešenje u dve države, u praksi to godinama blokiraju kako bi podržali Izrael. Poslednji put SAD su u Savetu bezbednosti u aprilu uložile veto na predlog da se Palestina primi u Ujedinjene nacije kao punopravni član, dok su Velika Britanija i Švajcarska bile uzdržane. Ostale zemlje članice tog tela su podržale tu inicijativu.

Lider Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO) Jaser Arafat je 1988. godine proglasio nezavisnu državu. Prvi ju je priznao Alžir, dok je od zapadnoevropskih država taj potez prva povukla Švedska, 2014. godine.

Palestinsku državu dosad su priznale 143 od ukupno 193 zemlje, koliko ih ima u svetskoj organizaciji. Posle sadašnjeg krvoprolića u Gazi još nekoliko zemalja je povuklo ili će, kako najavljuju, povući taj potez: među njima su Španija, Slovenija, Norveška, Irska, Finska, Jermenija.